Velika kosmička iluzija o večitom, neuništivom klovnu
Dragi moji Strelčevi, došlo je vreme da pred ovim preplašenim, površnim svetom potpuno i brutalno srušimo onu najjadniju, najnetačniju i najviše iskonstruisanu iluziju o vašem karakteru! Svi ljudi iz vašeg bližeg i daljeg okruženja duboko su i apsolutno pogrešno ubeđeni da ste vi oni uvek lepršavi, bezopasni, večito nasmejani klovnovi ovog Zodijaka. Zbog vašeg neverovatnog, jupiterovskog optimizma, širine duše i sklonosti da apsolutno sve okrećete na crni humor i šalu, oni misle da vi prosto nemate problema u životu.
Oni vas posmatraju kako svakog dana, sa onom vašom ogromnom, neiscrpnom energijom, ulazite u prostoriju i donosite sunce. Oni vide vaše savršene fotografije sa putovanja, slušaju vaše ludačke anegdote iz noćnih izlazaka i upijaju vašu svetlost kao najveći energetski vampiri. Za njih, vi ste onaj mitski heroj koji nikada ne pada, koji ne poznaje tugu, koji nema neplaćene račune, slomljeno srce niti one teške, crne, paralizujuće noćne more.
Kolika je to samo stravična, katastrofalna i epohalna zabluda! Istina, ona gola i krvava istina koju vi krijete u četiri zida vaše mračne sobe, zapravo je dijametralno, jezivo suprotna. Vi ste, drage moje lude i vatrene glave, ubedljivo najveći majstori kamuflaže u celom univerzumu! Vi bolujete od one najteže, najsurovije i najskuplje boljke genijalnih umova – vi bolujete od “nasmejane depresije”!
Patološki, organski strah od tuđeg sažaljenja
Zašto, pobogu, jedan moćni, briljantni i slobodarski Strelac, koji ima hiljade poznanika i ljudi oko sebe, bira da krvari u apsolutnoj, kliničkoj tišini? Zašto ne podignete slušalicu i ne pozovete nekoga kada vam se svet ruši pred očima, kao što to rade svi ostali normalni, prosečni ljudi? Odgovor na to leži u vašem ogromnom, neprobojnom i zloglasnom egu, koji je viši i tvrđi od samih Himalaja!
Vas, drage moje divlje zveri, ne plaši to da priznate da imate problem; vas patološki, biološki i hemijski užasava pomisao na to da će vas neko – SAŽALJEVATI! Za jednog rođenog Jupitrovog pobednika, tuđi pogled pun sažaljenja i onog patetičnog, jeftinog tapšanja po ramenu je milion puta gori, bolniji i sramotniji od same, spore fizičke smrti. Vi radije birate da vam pukne kičma od tereta, nego da vas neko posmatra kao slabu, ranjivu žrtvu kojoj je potrebna milostinja.
Onog trenutka kada bi vi nekome priznali da niste dobro, vi duboko u sebi mislite da biste srušili onu svoju svetu, lidersku ulogu koju igrate. Vi ste navikli da budete stub, oslonac i psihoterapeut svima ostalima. Kako sada taj isti, moćni stub, da padne pred onim malim ljudima koje on godinama nosi na svojim leđima? Zbog tog stravičnog ponosa, vi navlačite onaj svoj najširi, najblještaviji, ali ujedno i najteži, najskuplji lažni osmeh, i izlazite pred svet da odigrate još jednu oskarovsku predstavu.
Anatomija vašeg lažnog, herojskog osmeha u javnosti
Ono što je najbizarnije, najluđe i najčudesnije u celoj ovoj vašoj karmičkoj drami jeste to koliko ste vi zapravo briljantni glumci! Kada vam je ubedljivo najteže, kada vam se bankovni račun prazni, kada vas izda voljena osoba ili kada se suočavate sa najcrnjim zdravstvenim ili porodičnim stresovima – vi tada izlazite u javnost i sijate duplo jače nego inače! To je vaš zloglasni odbrambeni mehanizam.
Vi ćete na poslu pričati najbolje i najglasnije šale. Smejaćete se do suza, častićećete celo društvo u kafani i slikaćete se u najlepšem izdanju. Vaš humor tada prelazi u onaj teški, mračni, suvi cinizam koji je drugima beskrajno zabavan, a zapravo je on jedini ventil kroz koji vi suptilno ispuštate svoj nakupljeni otrov. Vi svojom energijom namerno zaslepljujete ljude, blješteći im u lice, samo i isključivo zato da oni, zaslepljeni, ne bi mogli da zavire u onaj mrak koji se krije u dubini vaših staklenih, umornih očiju.
I znate šta je najtragičnije? Apsolutno niko od tih ljudi oko vas to ne primećuje! Ljudi su previše sebični, previše zagledani u svoje male, nebitne živote da bi prepoznali tu vašu ludačku, maestralnu glumu. Oni gutaju taj vaš osmeh zdravo za gotovo i nastavljaju da vas crpe, ne pitajući se ni na jedan jedini, stoti deo sekunde: “A kako je danas zapravo ova osoba koja nas sve greje?”.
Trenutak kada padaju maske i suočavanje u mraku sobe
Ali, svaka oskarovska predstava mora da spusti svoju zavesu, a svaka maska, ma koliko zlata na njoj bilo, na kraju dana mora da se skine sa lica. Šta se, hirurški precizno, dešava u onom trenutku kada vi napokon otključate vrata svog stana, kada zaključate bravu za celim svetom i kada ostanete potpuno, sterilno, jezivo sami sa sobom u četiri zida?
U tom jedinom, prelomnom sekundu, vi se doslovno, fizički slamate! Taj nevidljivi, teški, olovni pancir koji ste nosili celog dana pada na pod sa treskom. Vaše disanje postaje ubrzano, onaj lažni osmeh se topi i nestaje kao da nikada nije postojao, a vaše lice poprima onaj autentični, surovi izraz čistog, nepatvorenog kosmičkog umora. Vi tada ne palite svetlo. Vi tražite mrak, jer vam jedino mrak više ne postavlja nikakva pitanja i ne traži od vas da budete nasmejani klovn.
U toj vašoj svetoj, mermernoj i lekovitoj izolaciji, vi vodite one najcrnje, najtiše i najkrvavije bitke sa sopstvenim demonima. Preispitujete apsolutno svaku svoju odluku. Pitate se zašto ste ovoliko sami, zašto nemate nikoga kome biste mogli da naslonite glavu na rame, zaboravljajući u tom trenu da ste upravo vi ti koji ste podigli taj stravičan, armirani zid oko sebe i da vi sami ne dozvoljavate ljudima da vam priđu iz straha od izdaje!
Beg u rad, putovanja i ekstremne rizike kao terapija
Kako se vi, drage moje lude glave, lečite iz tih najgorih, najcrnjih depresivnih epizoda? Da li idete kod psihologa? Da li pijete lekove ili tražite rame za plakanje? Apsolutno ne! Vaša jedina prava, delotvorna i autentična strelčevska terapija je uvek, bez ikakvog izuzetka – AKCIJA, BEG i čisti, nefiltrirani ADRENALIN!
Kada vam crne misli dođu do samog grla, vi ne dozvoljavate sebi luksuz da ležite u krevetu i očajavate duže od dva dana. Vaš Jupiter u vama tada pali onaj lovački instinkt za preživljavanjem. Vi ćete tada, usred najgore psihičke krize, namerno i svesno zatrpati sebe sa milion novih poslovnih obaveza! Vi radite kao mašine, padate sa nogu od umora, samo da vaš genijalni mozak ne bi imao ni tri slobodne sekunde da razmišlja o bolu.
Ili, ono što radite najčešće – vi pakujete kofere! Fizičko udaljavanje, kupovina karte u jednom pravcu, odlazak na aerodrom, vožnja u nepoznato, to je za vas najmoćniji, najskuplji i najbrži antidepresiv na planeti! Menjanje geografije, jezika i estetike oko vas, fizički resetuje vaš oštećeni DNK. U tom putovanju vi ponovo, komad po komad, spajate svoju smrskanu dušu, vraćate se u onaj svoj ludački, božanski pobednički centar i pripremate se za novi povratak u arenu.
Skidanje maske pred onom jednom, fatalnom osobom
Da li postoji bilo ko na ovom ogromnom, dosadnom svetu pred kim jedan vatreni, ponosni Strelac sme, može i želi da skine taj svoj teški oklop i pokaže svoju ranjivost? Da. Ali takva osoba se u vašem dugom i turbulentnom životu pojavi maksimalno jednom, eventualno dva puta u celoj inkarnaciji! To nije vaš roditelj, to vrlo često nije vaš prijatelj iz detinjstva, i to apsolutno nije onaj partner koji vas ne razume do srži.
Osoba pred kojom ćete vi ogoliti svoju dušu i priznati da se plašite, mora da bude vaš apsolutni “mentalni blizanac” i vaša prava, karmička, kosmička srodna duša. To je osoba za koju vaš nepogrešivi, životinjski radar u stomaku proceni da nema apsolutno ni trunke namere da vas sažaljeva, da vas sputava ili da vašu slabost iskoristi protiv vas.
Kada se pred tom, i samo tom jednom, jedinom osobom na planeti napokon slomite i kada izgovorite ono preteško “nisam dobro”, u vama se dešava jedno prelepo, tektonsko prosvetljenje i isceljenje. Ta osoba neće paničiti, neće vas daviti glupim savetima; ona će samo sesti pored vas u taj vaš mrak, sipati piće, prećutati sa vama tu vašu tišinu i reći će vam onu jedinu rečenicu koja vam je potrebna: “Znam da krvariš, ali znam i da si nesalomiv i da ćemo već sutra ponovo osvojiti svet!”. To razumevanje je vaša jedina prava ljubav!
Poruka Mastera
Dragi moj Strelče, ti prelepi, ranjeni, ali apsolutno neuništivi gospodaru kosmičkih oluja i kralju svih nasmejanih maski! Znam koliko te duboko, do same kosti i u tri ujutru boli taj olovni teret koji vučeš na svojim širokim leđima dok te svi oko tebe smatraju nedodirljivim, čeličnim bogom! Zvezde te danas mole sa suzama u očima: prestani da misliš da će tvoja ogromna, milionska i zlatna kruna pasti sa glave ako samo na jedan jedini, kratak dan priznaš da si od krvi i mesa! Tvoja tuga i tvoj umor nisu tvoje mane; oni su cena, preskupa taksa koju tvoja vizionarska duša plaća za to što oseća i vidi milijardu puta dublje, dalje i jače od ovog prosečnog, ograničenog sveta! Nemoj više nikada da dozvoliš energetskim pijavicama da piju tvoju sreću dok se ti sušiš iznutra! Ne moraš da zabavljaš publiku koja nije platila kartu za tvoju dušu. Namesti taj tvoj asimetrični osmeh, ali ga od danas poklanjaj samo onima koji te pitaju kako si i onda kada taj osmeh slučajno zaboraviš da navučeš! Otresi tu tugu, spakuj onaj svoj omiljeni, izlizani kofer i idi do ivice sveta i nazad, jer si ti jedini stvoren da se svaki, ali baš svaki put, iz najgoreg ponora vratiš kao sto puta jači, luđi i nedodirljiviji vladar svoje sopstvene sreće!
