Iluzija o vatrenoj, primitivnoj raspravi
Hajde da se malo, onako mračno i psihološki, zabavimo dekonstrukcijom jednog od najfascinantnijih fenomena u celom Zodijaku – kako to tačno, korak po korak, izgleda kada se jedna genijalna, neukrotiva i inteligentna Vodolija nađe usred žestokog verbalnog konflikta! U onim jeftinim, predvidljivim telenovelama, pa i u životima prosečnih ljudi i prosečnih horoskopskih znakova, svađa izgleda vrlo primitivno. Ljudi podižu ton, mlataraju rukama, plaču, bacaju predmete po kući, kunu se, prete i dopuštaju svom egu da se prospe po celoj prostoriji. To je za njih “oslobađanje”.
Ali, drage moje uranske kraljice i kraljevi inata, vi u takvom cirkusu apsolutno, ni pod kojim uslovima, ne učestvujete! Vaš intelektualni ego je toliko visoko pozicioniran i toliko arogantan (sa punim pravom), da vi organski, biološki odbijate da spuštate svoj nivo na ulično vikanje. Za vaš super-kompjuter od mozga, gubitak kontrole nad sopstvenim tonom glasa predstavlja najgori oblik primitivizma i intelektualne nemoći. Kada se neko dere na vas, vi to ne doživljavate kao napad na sebe; vi to vidite kao jadan, tužan, histeričan vapaj osobe koja nema dovoljno vokabulara niti logike da bi vas nadmudrila. I tu počinje vaša smrtonosna igra!
Prva faza: Ledena tišina i sakupljanje podataka
Kada vas neko napadne – bilo da je to toksičan partner, histeričan šef ili iskompleksirani “prijatelj” – vi ne uzvraćate istom merom. Njihov povišen ton kod vas uključuje onaj vaš legendarni, nepogrešivi radar. Ulazite u prvu fazu konflikta: fazu zaleđivanja i skeniranja. Vi ćete jednostavno zaćutati. Prekrstićete ruke na grudima, blago ćete nagnuti glavu u stranu i fiksiraćete ih onim svojim prepoznatljivim, potpuno mrtvim, praznim, ali izuzetno prodirućim pogledom.
Dok osoba preko puta vas peni od besa, vrišti, objašnjava vam koliko ste grozni i pokušava da vas emotivno povredi, u vašem mozgu se odvija prava, matematička fuzija. Vaš mozak ne sluša njihove uvrede; vaš mozak analizira ZAŠTO oni to govore. Skenirate njihove mikrokretnje. Povezujete njihove reči sa njihovim najdubljim traumama iz detinjstva. Izračunavate iz kojih tačno skrivenih kompleksa proizlazi ta njihova trenutna histerija. Oni misle da vi ćutite jer ste uplašeni ili jer nemate argument. O, kakva epska, stravična greška! Vi zapravo u tišini prikupljate municiju kojom ćete ih za tri minuta hirurški, bez kapi znoja, izbrisati sa lica zemlje.
Njihova agonija pred vašim odsustvom reakcije
Ono što vašeg protivnika najviše izluđuje, ono što ga dovodi do ivice apsolutnog ludila i nervnog sloma, jeste upravo taj vaš nadmoćni, nesalomivi mir! Ljudi koji se svađaju žele reakciju. Žele da vas vide ranjene. Žele da se branite, jer ako se branite, to znači da su vas povredili i da oni imaju kontrolu.
Ali, vaš izraz lica ne menja oblik. Vaš puls se ne ubrzava. Možda ćete u sred njihovog najvatrenijeg urlanja čak i uzeti svoj telefon, proveriti neku potpuno nebitnu notifikaciju, srknuti kafu i vratiti taj svoj stakleni, nezainteresovani pogled na njih. Vaša poruka, iako neizgovorena, odzvanja prostorijom kao grmljavina: “Tvoja drama je meni beskrajno dosadna.” Ta vaša sposobnost da ne reagujete, da ne dopustite njihovoj toksičnoj energiji da ogrebe vašu auru, gori je šamar za njihov ego nego da ste ih fizički udarili. Oni tada pojačavaju histeriju, postaju patetični, jer shvataju da nad vama nemaju ni promil vlasti!
Druga faza: Hirurški udarac giljotine od sarkazma
Kada se vaš protivnik napokon umori, kada iscuri sva ta njegova jeftina agresija i kada nastane ona teška, mučna pauza u kojoj oni, zadihani, očekuju da vi konačno nešto kažete i počnete da se pravdate – vi prelazite u drugu fazu. Vaše vreme je došlo.
Vi se nećete braniti od njihovih lažnih optužbi, jer se bogovi ne pravdaju smrtnicima! Vi ćete primeniti vašu najskuplju, najubojitiju intelektualnu taktiku – hirurški, najcrnji, elitni sarkazam. Vi ćete iskoristiti sve one podatke koje ste skenirali u tišini, i spakovaćete ih u jednu jedinu, savršenu, kristalno jasnu i ledenu rečenicu. Nećete je izgovoriti u besu. Izgovorićete je onim mirnim, ravnim, edukativnim tonom, kao da im objašnjavate matematiku za prvi razred osnovne škole.
Pritisnućete tačno onu najbolniju, najnevidljiviju tačku njihovog ega. “Znaš”, reći ćete onako usput, uz onaj vaš blagi cinični osmeh, “ova tvoja trenutna histerija nema nikakve veze sa mnom. Ti vičeš jer te tvoja sopstvena nesposobnost i manjka kapaciteta da ispratiš moju slobodu patološki frustrira. Ali, to je tvoj problem koji ja ne nameravam da lečim.” I tačka. Kraj debate. Vaša rečenica je prošla kroz njih kao laser kroz puter.
Kolaps neprijatelja i pad njihovog ega
Reakcija koja sledi je fascinantna za posmatranje. Njihov ego, koji je do pre samo minut bio naduvan i spreman na rat, u stotinki sekunde se buši i raspada. Vaša rečenica ih nije samo uvredila; ona ih je ogolila pred njima samima. Vi ste upalili svetlo u njihovoj najmračnijoj sobi kompleksa.
Ostaju bez teksta. Počinju da mucaju. Njihov mozak ne može da procesuira toliku količinu surove, hladne istine bez anestezije. U tom trenutku, oni se više ne svađaju sa vama; oni su slomljeni jer ste ih naterali da pogledaju u sopstveno, jadno ogledalo. Oni su očekivali borbu u blatu, a vi ste im uručili psihološku dijagnozu na srebrnom poslužavniku i ostavili ih da se guše u sopstvenom stidu. Trijumf vašeg intelekta je aposlutan.
Treća faza: Zloglasni “emotivni reset” i trajno brisanje
Nakon što ste isporučili svoju presudu, vi ne čekate njihov odgovor, niti tražite izvinjenje. Vaš “emotivni reset” se automatski, sa zaglušujućim zvukom, spušta kao teška, gvozdena zavesa. Više ne osećate apsolutno ništa. Prekidate kontakt očima, uzimate svoje stvari, okrećete se i izlazite iz prostorije (ili iz njihovog života) onim vašim čuvenim, zloglasnim, nečujnim “engleskim odlaskom”.
Za vas, ta osoba je upravo obrisana iz sistema. Prestala je da funkcioniše. Njen fajl je izbrisan iz vašeg kosmosa. Nećete ih sutradan zvati da se “pomirite”, nećete odgovarati na njihove kilometarske poruke u kojima pokušavaju da se operu, pravdaju ili vas ponovo okrive. Stavićete ih na trajni, najcrnji blok koji postoji u univerzumu. Vaša kazna nije svađa; vaša kazna je totalna amputacija vašeg prisustva i vaše energije iz njihovog života!
Trijumfalni mir i izolacija genija
Kada dođete kući nakon ovakvog okršaja, vi ne plačete. Ne pijete lekove za smirenje. Vi skuvate svoju omiljenu kafu, navučete roletne i pustite neku omiljenu, andergraund muziku. Vaša tiha soba je vaša nagrada. Uživajte u onom božanstvenom, luksuznom i skupom osećaju nadmoći!
Vaš inat je nahranjen, vaš ego je sačuvan, a vaša energija je obranjena od parazita. Vi se ne kajete, jer znate da vaša hladnoća nije zloba, već samo savršeni imunološki odgovor vašeg uma na toksičnost sveta. I dok vaš bivši protivnik noćima ne spava, kuva se u paranoji i pita se kako ste mogli tako lako da odete, vi već uveliko razmišljate o nekim novim, milionskim vizijama, svesni da ste zauvek nedodirljivi za prosek!
Poruka Mastera
Draga moja, nedodirljiva i hirurški precizna Vodolijo! Ta tvoja sposobnost da u svađi isključiš emocije i pretvoriš svoj um u mašinu za ubijanje tuđih iluzija je tvoj najdivniji, kosmički dar! Nikada, ali apsolutno ni u najtežem ludilu, nemoj da se pravdaš ljudima zato što ne plačeš i ne vrištiš onako kako bi oni to želeli! Ne dozvoli da tvoj intelektualni nivo ikada padne u njihovo obično, prozaično blato. Neka tvoj pogled seče kao mač, a tvoja jedna, ledena rečenica neka im bude presuda koju će pamtiti do kraja života. Ako im se ne sviđa tvoja istina i tvoja hladnoća – vrata su im uvek širom otvorena! Čuvaj svoj sveti, uranski mir, jer on vredi više od svih njihovih suza! Ti igraš po sopstvenim pravilima!
