Oružje koje ne ostavlja modrice
Drage moje Ribe, hajde da skinemo sve maske, ugasimo romantiku i uđemo u onu mračnu prostoriju vaše psihe u kojoj vi krijete svoje najoštrije oružje. Ljudi vole da vas percipiraju kao “vodene leptiriće” koji plaču kada im padne prašina u oči i koji nikada, nikome ne bi učinili ništa nažao. Vaša fasada nevinosti je toliko uverljiva da je ni vi sami ponekad ne možete probiti.
Međutim, šta se dešava kada se ta vaša čaša gorčine prepuni? Šta kada vas partner izda, ignoriše vaše potrebe ili prekrši onaj vaš interni, sveti kod ljubavi? Vi se ne svetite kao Ovan koji će vam razbiti šoferšajbnu. Vi ne pravite drame kao Lav. Vi niste direktni.
Vaša odmazda je toliko rafinirana, toliko surova i toliko psihološki razorna da se u modernoj psihologiji smatra najtoksičnijim načinom komunikacije. Zvezde danas podižu veo sa vašeg remek-dela osvete – vaše legendarne, ledene pasivne agresije i čuvenog “tretmana tišinom” kojim kidate nerve onima koji vas povrede!
Režim: “Nije mi ništa, dobro sam”
Svaki partner jedne Ribe jako dobro poznaje ovaj scenario. Riba dođe kući sa posla, ili se probudi, a u njenom oku više nema onog toplog, zaljubljenog sjaja. Njen pogled je postao dalek, ravan i staklast. Temperatura u prostoriji je pala za deset stepeni.
Partner prilazi, oseća da nešto ozbiljno nije u redu i postavlja vam logično pitanje: “Ljubavi, šta se desilo, da li si ljuta na mene?” U tom trenutku, vi izvodite onaj vaš čuveni, dramatični uzdah, skrećete pogled u stranu, blago se nasmešite (najmračnijim osmehom na svetu) i izgovorite ultimativnu laž: “Sve je u redu. Nije mi ništa. Umorna sam.”
O, kakva je to jeziva rečenica! I vi, i on savršeno dobro znate da to “nije mi ništa” zapravo znači: “Srušio si mi svet, uništio si moje poverenje, mrzim te u ovom trenutku i nateraću te da krvariš narednih pet dana pokušavajući da pogodiš šta si uradio!” Vi namerno birate da ne izgovorite problem, jer bi izgovaranje problema značilo da on ima priliku da ga reši!
Sadistička igra “Čitaj mi misli”
Zašto ovo radite? Zašto jednostavno ne kažete: “Ljuta sam jer nisi uradio to i to”? Zato što vas vaš kompleks žrtve ubeđuje da on to MORA SAM DA ZNA! Vaša izopačena, neptunovska logika vam šapuće: “Ako mu ja moram reći zašto sam tužna, onda to znači da on mene zapravo ne poznaje i ne voli.”
Vi ga time stavljate u nevidljivi lavirint i puštate ga da trči kao pacov u kavezu. On počinje da ludi! Pokušava da vam se umiljava, pita vas sto puta šta nije u redu, nudi vam pomoć oko kuće, donosi vam čaj. A šta vi radite? Vi to odbijate uz hladno: “Ne treba, hvala, mogu ja sama.”
Vi svesno, namerno i vrlo proračunato odbijate svaku njegovu maslinovu grančicu pomirenja! Vama se u tom trenutku ne miri. Vama se sviđa onaj osećaj moći koji dobijate dok ga gledate kako puzi i preispituje svaki svoj korak. Vi se tada hranite njegovom anksioznošću. To je onaj vaš mračni, pasivno-agresivni sadizam koji nikada nećete priznati javno.
Mučeničko izbegavanje pogleda i uzdisanje po kući
Vaš arsenal “tretmana tišinom” je impresivan. Kada ste u fazi kažnjavanja, vi ne urlate, vi radite stvari zbog kojih se vaš partner oseća kao najveće đubre na planeti. Vi ćete ustati ujutru, napaviti samo sebi kafu. Ako on krene da vas zagrli, vi ćete se fizički, vrlo diskretno, izmaći, praveći se da ste morali da dohvatite krpu.
Hodaćete po kući kao duh iz viktorijanskog romana. Gledaćete zamišljeno kroz prozor dok on pokušava da vam nešto ispriča. Kada vas nešto pita, odgovaraćete sa jednom rečju: “Da”, “Ne”, “Možda”.
Vaš cilj je da ga naterate da oseti vašu prazninu! Vi ga dovodite u stanje u kom on pomisli da je potpuno poludeo. Za narcisa ili prosečnog muškarca, ovo je najgora moguća tortura. Njihov muški, logički mozak zahteva konkretnu svađu. Oni bi radije da uzmete tanjir i da im ga razbijete o glavu, jer to mogu da razumeju! Ovu vašu smrtonosnu, tešku, gustu tišinu oni ne mogu da svare.
Sindrom eutanazije odnosa
Koliko dugo Riba može da drži ovakvu tenziju? Zapanjujuće dugo! Zemljani znak bi izdržao dan, vatreni bi pukao za pet minuta, ali vi ovu ledenu igru možete da igrate nedeljama! I tu se krije vaša najveća propast.
Problem sa pasivnom agresijom je što ona funkcioniše kao radijacija. Ona ne ubije odnos odmah, ona ga truje postepeno. Vaš partner, na početku ove igre, pokušava da vas odobrovolji. Ali nakon sedmog puta kada naiđe na vaš zid “nije mi ništa”, on će jednostavno odustati!
Njegov mozak će reći: “Okej, ako joj nije ništa, ja idem da gledam utakmicu i ne zanima me.” I šta se onda dešava sa vama? Vi tada doživljavate pravi nervni slom! Jer vas je on, onako hladno, “ostavio na cedilu”. Vi tada zaista briznete u plač, vrištite kako on nema empatiju, a zaboravljate da ste vi ti koji su tri dana sabotirali svaki njegov pokušaj da vam priđe!
Skinite rukavice i naučite da vičete!
Kako da Riba izbaci ovaj stravični, destruktivni otrov iz svog sistema? Morate da shvatite da pasivna agresija nije dokaz vaše mudrosti, već je dokaz vašeg stravičnog KUKAVIČLUKA! Vi izbegavate otvoren konflikt jer se plašite da ćete u pravoj svađi izgubiti kontrolu, da ćete ispasti loši ili da će vas on ostaviti.
Zato birate tihi teror. Ali taj teror uništava ljubav! Kada vas sledeći put partner povredi, zgazite onaj svoj unutrašnji, lažni ponos. Nemojte mu reći “dobro sam”. Pogledajte ga u oči, podignite ton ako treba, i recite: “Nisam dobro! Uradila si to i to, i to me je stravično povredilo. Ljuta sam kao ris!”
Vidite, to je komunikacija! Kada stvari izbacite na čistinu, partner može da se izvini, može da objasni i vi možete da krenete dalje za pola sata! Vaša tišina krade vama oboma dane i nedelje lepog života, pretvarajući vaš dom u grobnicu neizgovorenih zamerki.
Poruka Mastera
Drage moje Ribe, vaš um je vaša najjača tvrđava, ali nemojte u njega zaključavati ljude koje volite i puštati ih da gladuju u mraku! Prestanite da od sebe pravite tihu mučenicu koja očekuje da ceo svet ima fakultet iz čitanja misli! Niko nije dužan da pogađa zašto vi danas uzdišete. Ako vas nešto boli, vrištite! Ako ste ljuti, lupite šakom o sto! Vaš bes je zdrav, ljudski i neophodan. Pokažite svoje prave, žive emocije, ma koliko bile ružne u tom trenutku, jer je bolje imati jednu poštenu, bučnu oluju koja raščisti vazduh, nego živeti nedeljama u otrovnoj, pasivno-agresivnoj magli koja davi sve pred sobom!
