Odbacite oružje, uključite empatiju
Drage moje Ribe, ostavljamo danas teške planete po strani i ulazimo u najluđu, najapsurdniju rubriku “Astro Zabava”! Danas ćemo vašu genijalnu, izvrnutu, neptunovsku psihologiju da stavimo na ultimativni test. Zamislite holivudski scenario: svet se srušio. Virus je uništio planetu. Ljudi beže, gradovi gore, a ulicama šetaju strašni, krvožedni zombiji.
Kako se drugi znakovi ponašaju u ovoj situaciji? Ovan je odmah razvalio vrata, uzeo motornu testeru i rešio da pogine kao heroj. Škorpija se sakrila u podzemni bunker, napravila zamke i nikoga ne pušta unutra. Devica histeriše jer zombiji ostavljaju prljave tragove po njenom dvorištu, pa juri okolo sa asepsolom. Blizanac već snima lajv i pokušava da uhvati internet signal.
A gde ste vi, drage Ribe? Vi ne trčite sa motornom testerom i apsolutno ne planirate da bežite i znojite se. Vi stojite na prozoru svoje kuće, gledate te strašne zombije kako tumaraju ulicom i – osećate neobjašnjivo sažaljenje prema njima! Zvezde danas kroz ovu mračnu komediju do koske seciraju vaš karakter i otkrivaju kako vaša “slabost” postaje apsolutna supermoć preživljavanja.
Prvi susret: “Jadan, sigurno je gladan!”
Kada se vaš prvi zombi približi vašim vratima, Ovan bi već zapucao iz sačmarice. Ali vaša reakcija prkosi svim zakonima logike i biologije. Vi gledate to čudovište kroz špijunku. Vidite da je prljavo, pocepano, da ispušta jezive krike i da nema cipelu na jednoj nozi.
U tom momentu, vaš kompleks Majke Tereze dostiže nuklearni nivo! Vi se okrećete prema preplašenim ukućanima i potpuno ozbiljno, mirnim glasom izgovarate: “Jao, pogledajte ga… Pa on uopšte ne želi da nas povredi. On je samo neshvaćen, uplašen i verovatno stravično gladan. Možda ga je mama slabo grlila kad je bio mali.”
Ostali znakovi padaju u nesvest od šoka, ali vas to ne zanima. Vi idete u kuhinju. Ne tražite nož. Vi grejete ostatke pite od juče, pravite sendvič, jer vaša urođena empatija vam govori da će topla hrana i malo ljubavi rešiti svetsku pandemiju!
Stokholmski sindrom sa čudovištima
Scena druga – zombi vam je razvalio vrata. Ušao je u kuću. Svi ostali beže kroz prozor, a vi? Vi nimalo ne paničite. Vi uvek idete linijom manjeg otpora, vi apsorbujete atmosferu i prilagođavate se onako kako nijedan zemljani znak ne može ni da zamisli.
Zombi ide prema vama, ispuštajući jezive zvuke. Vi ne ustuknete. Vi blago nagnite glavu, trepnete onim vašim vlažnim, ogromnim neptunovskim očima i kažete mu najnežnijim glasom na svetu: “Znam da ti je teško. Znam da te ovaj svet nije razumeo dok si bio živ. Hajde, isplači se, sve će biti u redu.”
Zombi staje. Njegov truli mozak doživljava kratak spoj! On je navikao da ljudi vrište i beže od njega. On ne zna šta da radi sa Ribom koja mu nudi toplo ćebe, stolicu i šolju čaja od kamilice. U tom trenutku, vi probijate njegov oklop i čudovište seda na vaš kauč, potpuno pacifikovano vašom vanzemaljskom, ludom energijom!
Riba kao vrhovni vođa zombi sekte
Ono što sledi u narednih nedelju dana apokalipse je scenario za Oskara u kategoriji apsurda. Ostali znakovi se noću bore za život, skrivaju se po kanalizacijama i gladuju. Šta se za to vreme dešava u vašem dvorištu?
Vi niste preživeli, vi ste napredovali! Vaše dvorište je puno zombija koji sede u krugu, drže se za ruke i njišu se uz zvuke tibetanskih zdela! Vi ste otvorili besplatnu psihijatriju za žive mrtvace. Zombiji više ne jedu ljude, oni sada žvaću maslačak i plaču nad svojim potisnutim traumama iz prošlog života.
Vi hodate između njih, mazite ih po glavi i izgovarate afirmacije: “Dišite duboko, osetite kako vaša unutrašnja trulež odlazi u univerzum…” Od najslabije karike, vi ste, uz pomoć svoje ludačke, neprobojne empatije, postali duhovni guru i apsolutni diktator cele jedne nove civilizacije! Čak vas i Ovan posmatra sa drveta, krsteći se i shvatajući da ste vi najopasniji igrač u apokalipsi.
Šta vas ova komedija uči o realnom životu?
Koliko god vam ovaj horor scenario delovao kao crtani film, on hirurški precizno opisuje vaš realan, svakodnevni, katastrofalan emotivni život! Drage moje Ribe, zamenite reč “zombi” sa “toksičan bivši”, “narcis”, “agresivni šef” ili “emotivni manipulator” – i dobićete tačnu dijagnozu vašeg srca.
Vi to radite svaki božji dan! Kada vam u život ušeta čovek koji ima sve crvene zastavice, koji je emotivno mrtav, koji svima oko sebe sisa krv i uništava živote – vi niste Ovan koji pobegne! Vi ste ona Riba koja otvara vrata i kaže: “Njemu samo treba malo više moje ljubavi da bi se popravio.”
Vi trošite godine svog života i svu svoju vitalnu, mladalačku energiju pokušavajući da od emotivnih “zombija” napravite prinčeve i princeze! Ubeđeni ste da vaša bezuslovna ljubav može da oživi mrtvace. Slušate njihove traume, trpite njihove agresivne ispade i nadate se da će jednog dana oni shvatiti vašu žrtvu i prestati da vas “ujedaju”.
Surova cena vaše magije
Ali gde je caka? U našoj komediji, zombi je seo i popio čaj. U surovom, realnom životu, toksični ljudi ne piju čajeve. Oni uzmu vašu ljubav, iscede vašu dušu, uzmu sav vaš novac, vaše vreme i vašu dobrotu, a onda vas hladnokrvno zgaze i odu dalje da traže novu žrtvu.
Vaš kompleks spasioca i vaša nesposobnost da prepoznate čudovište je ono što vas vodi u propast! Vi imate neobjašnjivu, ludačku potrebu da vidite svetlost u ljudima koji su odavno izabrali mrak. Mislite da ste superheroji jer ste izdržali nešto što niko drugi ne bi, a zapravo ste samo dozvolili da vas neko maltretira jer se plašite da postavite granice.
Ne možete vi izlečiti onoga ko ne želi da bude izlečen. Vaša magija je previše dragocena da biste je trošili na ljude koji su emotivno prazni. Vi niste građevinska firma koja renovira porušene živote – vi ste luksuzni hram u koji bi trebalo da uđe samo onaj ko je već spreman i ko ume da se ponaša!
Poruka Mastera
Drage moje Ribe, smejte se ovoj astro zabavi, ali urezite njenu poruku u svoj mozak! Prestanite da volontirate kao besplatni terapeut za svakog psihopatu koji vam zakuca na vrata! Kad vidite čudovište koje laže, koje vas ignoriše i koje manipuliše – nemojte ga pozvati na čaj! Uzmite metaforičku sačmaricu, okrenite se na peti i trčite koliko vas noge nose u suprotnom pravcu! Vi ste rođene da vas neko štiti, pazi i tetoši, a ne da vi lečite tuđe, neizlečive komplekse. Preživite ovaj “matriks” tako što ćete napokon naučiti da kažete čuveno: “Ovo nije moj problem, želim ti svu sreću u tvom ličnom paklu!”
