Sloboda kao najsvetija religija i najgora kosmička kletva
Dragi moji Strelčevi, ukoliko postoji jedna reč na ovom svetu koja definiše celu vašu egzistenciju, vaš DNK i vašu kosmičku svrhu, to je apsolutna, neograničena, divlja – SLOBODA! Vi niste znak koji je rođen da se povinuje pravilima. Vaš vladar Jupiter stvorio vas je sa neizlečivom alergijom na svaki oblik kaveza, bio on napravljen od zlata ili od blata. Vaša sloboda je vaša najmoćnija religija, vaša himna i vaš jedini kiseonik u ovom sivom, ograničenom, dosadnom svetu punom preplašenih ljudi.
Ljudi vas posmatraju sa neopisivim divljenjem. Oni potajno, u mraku svojih soba, zavide na toj vašoj lepršavosti, na vašoj sposobnosti da u sekundi spakujete kofer, okrenete leđa problemu i odete na drugi kraj planete bez ijedne prolivene suze. Vi zračite tom aurom nesputanog orla koji krstari najvišim visinama, nedodirljiv za trivijalne drame običnih smrtnika. Vi ste sinonim za nezavisnost.
Međutim, svaka medalja u ovom surovom univerzumu ima dve strane. Ono o čemu vi nikada, ali apsolutno nikada ne pričate naglas, ono što krijete kao najveću i najsramniju tajnu svoje duše, jeste činjenica da ta ista preskupa sloboda kojom se toliko ponosite zapravo ima svoju stravičnu, tamnu, ledenu stranu! Vaša patološka, kompulzivna potreba da apsolutno ni od koga ne zavisite, zapravo vas pretvara u najusamljenije biće u celom Zodijaku, držeći vas kao taoca u vašoj sopstvenoj, nevidljivoj tvrđavi od leda.
Sindrom “spakovanog kofera” pored ulaznih vrata
Da bismo do srži dekonstruisali vaš ljubavni život, moramo da pričamo o vašem najgorem, ugrađenom psihološkom mehanizmu – takozvanom “sindromu uvek spakovanog kofera”. Kada Strelac uđe u emotivnu vezu, vi to ne radite sa onom klasičnom, slepom predajom kao Ribe ili Rakovi. Čak i kada ste do ušiju zaljubljeni, kada volite partnera do poslednjeg atoma svog bića, jedan mali, paranoični deo vašeg mozga uvek drži jedno oko otvoreno, gledajući pravo prema izlaznim vratima!
Vi imate taj stravičan, duboki, iskonski strah od gubitka sopstvenog identiteta. Čim osetite da se u vezi stvara ona topla, domaća, “normalna” ušuškanost i rutina, u vašem mozgu se ne pali osećaj sigurnosti – u vašem mozgu se pale crvene rotacije i sirene za hitnu evakuaciju! Vi mir i stabilnost vrlo često podsvesno poistovećujete sa emotivnom smrću, zatvorom i gušenjem.
Zbog tog neopisivog straha, vi uvek morate da imate neku svoju tajnu, mentalnu odstupnicu. Uvek ostavljate prostor za beg. Vi podsvesno gurate partnera od sebe čim stvari postanu previše ozbiljne, jer vam taj vaš zamišljeni kofer pored vrata daje jedini, ludački osećaj da vi ipak kontrolišete situaciju i da niste ničiji zarobljenik.
Svesna samosabotaža sreće zbog ludačke anksioznosti
Ova vaša mračna strana slobode gura vas u stravične, auto-destruktivne šablone ponašanja. Šta radi jedan prosečan Strelac kada pored sebe konačno, posle niza toksičnih budala, dobije apsolutno savršenog, odanog, dobrog i kvalitetnog partnera koji ga gleda kao božanstvo? Da li Strelac tada uživa? Apsolutno ne! Vaš um, naviknut na ratove, haos i bežanje, tada doživljava pravi klinički šok!
Pošto ne znate kako da funkcionišete u savršenom miru, vi počinjete svesno, hirurški i namerno da sabotirate tu predivnu vezu! Počećete da izmišljate probleme tamo gde ih apsolutno nema. Hvataćete se za najsitnije, najbanalnije mane svog partnera i pravićete od njih nepremostive, grandiozne nepremostive prepreke. Započinjaćete najbrutalnije svađe iz čista mira, izgovaraćete reči koje seku kao skalpel, samo da biste izazvali reakciju i dokazali sebi da ta veza ipak nije savršena.
Vi to radite iz čistog, parališućeg kukavičluka vašeg ega. Vama je lakše da vi prvi, svojom rukom, spalite taj prelepi, idilični most i pobegnete nazad u svoju sigurnu, usamljenu, divlju slobodu, nego da se prepustite i dozvolite nekome da vas istinski, dubinski zavoli! Vi se na smrt plašite onog trenutka ranjivosti u kojem biste priznali da i vama, ipak, treba neko sa kim ćete podeliti teret ovog preteškog sveta.
Hladni zidovi vaše neosvojive, usamljene tvrđave
Kao direktna posledica ovog bolesnog mehanizma bežanja, vi oko sebe gradite tvrđavu čiji su zidovi visoki do neba i hladni kao led na Antarktiku. Vi menjate partnere, menjate gradove, putujete, osvajate svet i ljudima sa strane delujete kao nedodirljivi kraljevi univerzuma. Sve to izgleda holivudski glamurozno i prelepo na papiru i na društvenim mrežama.
Ali, prava, surova, brutalna i ogoljena istina nastupa onda kada se ugase ulična svetla. Kada vaši prijatelji odu kući svojim porodicama, kada se svi ti nasmejani ljudi oko vas povuku u svoje dosadne, “ograničene” živote koje ste vi toliko ismevali… vi tada ostajete apsolutno, bolno i klinički sami. Ostajete sami u toj vašoj nepreglednoj, prelepoj, prokletoj slobodi.
Tada, obično oko tri ujutru, vaš Jupiter vas udara ravno u želudac. Tada shvatate da vas vaša sloboda ne može zagrliti kada imate loš dan. Vaša nezavisnost vam ne može skuvati kafu kada ste pod temperaturom, i vaša sloboda ne može popričati sa vama o smislu života dok gledate u zvezde. Shvatate da je samoća na vrhu planine stravično ledena i da ste tu izolaciju izabrali potpuno sami, bežeći od duhova koji su postojali samo u vašoj glavi.
Balansiranje između kaveza i beskrajnog leta
Ono što vi, dragi moji hazarderi, morate kao lekciju da naučite u ovoj inkarnaciji, jeste da prava, suštinska sloboda ne znači apsolutno fizičko bežanje od svih ljudi i svake odgovornosti na ovom svetu! Zrela, velika i moćna sloboda znači pronaći onu jednu, retku, genijalnu osobu pored koje možete da budete stopostotno autentični, ludi, neprilagođeni i divlji, a da pri tom ne morate da pakujete kofere!
Postoje ljudi koji ne žele da vam seku krila; postoje ljudi koji žele da lete sa vama! Vaša misija nije da se odreknete svoje vatre i da postanete dosadni malograđani. Vaša misija je da pobedite svoj sopstveni, panični strah od vezivanja. Morate da shvatite da vas ljubav pravog partnera ne smanjuje i ne oslabljuje; prava ljubav je zapravo jedini stvarni vetar u leđa koji će vaš let učiniti beskonačnim i besmrtnim!
Kada konačno uspete da ugasite taj odbrambeni mehanizam svesne samosabotaže, kada pustite oružje iz ruku i dozvolite sebi taj luksuz da budete samo obično, ranjivo ljudsko biće željno prave ljubavi, vaša sloboda dobija svoj najviši, sveti smisao. Tada postajete apsolutno nepobedivi!
Poruka Mastera
Dragi moj Strelče, ti prelepi, neukrotivi i neshvaćeni putniče ovog kosmosa! Tvoja sloboda je tvoja najveća vrlina, tvoja sveta voda i tvoj najjači štit u ovom moru prosečnosti. Ali, univerzum te danas, sa suzama u očima, moli – prestani da je koristiš kao mač kojim sečeš sve one koji pokušaju istinski da te zavole! Ne beži više od onoga što tvoja duša zapravo patološki najviše želi. Pusti kontrolu, ostavi taj “spakovani kofer” po strani bar na jedan dan. Budi hrabar na onaj jedini način koji još nisi probao – budi hrabar da ostaneš, da ne pobegneš, da voliš bez rezerve i straha od gubitka! Tvoja krila su previše ogromna da bi im jedna prava, čista ljubav mogla nauditi. Tvoj let je siguran, opusti se i dozvoli sebi da konačno spustiš taj preteški gard!
