Oklop zbog kog vas svet osuđuje
Najveća zabluda koju ovaj plitki, površni svet ima o vama leži u vašem ponašanju kada stvari krenu nizbrdo. Kada osoba doživi životni udarac – bilo da je to raskid dugogodišnje veze, gubitak posla ili izdaja bliskog prijatelja – društvo ima jasan, dosadan i tradicionalan scenario kako to treba da izgleda. Očekuje se da plačete, da kukate, da zovete prijatelje u tri ujutru, da idete kod psihologa ili da objavljujete patetične citate po društvenim mrežama. A gde ste vi u toj španskoj seriji? Vas tamo apsolutno nema.
Kada se Vodoliji, najvećem, najponosnijem genijalcu horoskopa sruši univerzum, vi primenjujete potpuno drugu tehniku preživljavanja. Vaš mehanizam odbrane je hirurški zaleđivanje emocija. Vaš čuveni “emotivni reset” se pali u onoj milisekundi kada shvatite da ste povređeni. Vi navlačite oklop od armiranog betona. Nabacujete onaj svoj najcrnji, najlucidniji sarkazam. Izlazite u grad, cinično se osmehujete, pijete svoju kafu i zbijate brutalne šale na sopstveni račun.
Okolina vas zbog toga stravično osuđuje. Gledaju vas, šapuću vam iza leđa i govore: “Da li je ova osoba normalna? Zar nema ni mrvicu duše? Ponaša se kao komad leda.” Oni ne shvataju i nemaju intelektualni kapacitet da shvate da vaš ledeni zid nije dokaz nedostatka emocija. Naprotiv. To je paničan, instinktivni krik vašeg bića da zaštiti najosetljivije, najdublje i najkrhkije srce koje Zodijak poseduje, jer kada bi taj led pukao pred njima, vi biste od bola doslovno izgoreli.
Ultimativni udarac koji lomi vaš sistem
Šta je to što zapravo može da povredi jednu moćnu, surovu Vodoliju? Obične uvrede? Smešno. Vaš ego se hrani time kad vas sitne duše ogovaraju, to vam je afrodizijak. Gubitak novca? Novac ćete ponovo napraviti, vaš mozak je fabrika miliona. Pa šta onda može da probije vaš zid?
Postoji samo jedna jedina stvar u celom kosmosu koja može da sruši vaš super-kompjuter na kolena, a to je – duboka, perfidna intelektualna i emotivna izdaja od strane one jedne jedine osobe kojoj ste apsolutno, slepo i potpuno verovali. Vi ste znak koji prijatelje i ljubavnike bira mikroskopski pažljivo. Vi ljude podvrgavate godinama nevidljivih, psiholoških testova pre nego što im dozvolite da priđu vašoj pravoj suštini.
I onda, kada se taj retki pojedinac izdvoji, kada vi nakon toliko borbe spustite gard i kažete mu: “Dobro, ti si moj, tebi verujem”, vi mu dajete ključeve svog grada. Vi mu dajete oružje. Ako ta osoba iskoristi to oružje da vas napadne s leđa, ako zloupotrebi vaše retko ukazano poverenje – u vama se dešava nuklearna eksplozija bola koja se ne može opisati rečima. To je vaša slaba tačka, vaša Ahilova peta, to je trenutak kada i vaša moćna genijalnost pada pred udarcem razorene duše.
Zašto nikada ne plačete pred drugima
Kada doživite takvu izdaju, vaš prvi impuls je stravičan, ledeni šok. Ali vi nikada, apsolutno ni u jednom scenariju nećete pokazati taj šok dželatu koji vas je ranio. Vaš uranski, nepokolebljivi ponos preuzima komandu nad vašim telom.
Vi biste pre pristali da vam seku prst po prst naživo, nego da vaš izdajnik vidi kako vam iz oka pada jedna jedina suza. Vaš razum vrišti: “Ne daj im to zadovoljstvo! Ne dozvoli da vide tvoju krv!” Zato vi svoju bolnu presudu donosite u savršenoj, najbrutalnijoj tišini. Nećete tražiti objašnjenje. Zaledićete ih onim mrtvo-hladnim, praznim pogledom. Obriisaćete ih iz svog postojanja i ispratiti ih iz svog kosmosa kao da se nikada nisu ni rodili.
Dželat će otići potpuno uništenog ega, ubeđen da vam nikada nije ni značio, preplašen vašom nemilosrdnom tišinom. A vi? Vi ćete okrenuti leđa, ući u kuću, navući sve roletne i isključiti telefon. Tek tada, u apsolutnom mraku i tišini, vaš sistem počinje da popušta.
Plakanje kao tajni, sveti ritual u tišini
Tajna suza Vodolije ne pada pred publikom, ona pada isključivo tamo gde se genije oseća najsigurnije – u hermetičkoj samoći. Vaša tuga nije romantična, to je duboki, teški psihički procesuirajući teret. Kada se roletne spuste, maska pada.
U tim najmračnijim satima noći, vi konačno dozvoljavate sebi da osetite izdaju. Ali vaša suza nije samo zbog te osobe. Vaša suza je suza nad ljudskom rasom. Vaš bol je onaj hronični kosmički bol, svest o tome koliko su ljudi plitki, prevrtljivi i nesavršeni. Vi oplakujete činjenicu da ste na trenutak ugasili svoju savršenu logiku i dozvolili emocijama da vas prevare. Psujete svoju ranjivost i psujete svoj genijalni mozak koji nije predvideo ovaj scenario, iako je u dubini negde upozoravao na opasnost.
Te noći u vašoj sobi su pravi ratovi. Borite se sami sa sobom, secirajući svaku uspomenu dok tuga ne iščezne iz vas. To je vaš najskuplji, najsvetiji i najintimniji ritual od koga je ceo svet izolovan. Samoća je vaš jedini, istinski i besplatni terapeut koji vas ne osuđuje.
Brzo buđenje i hladna regeneracija genija
Ono što fascinira u ovoj vašoj mračnoj mehanici jeste to šta se dešava nakon te turobne noći. Vi niste vodeni znak koji će provesti naredne tri godine slušajući tužnu muziku i pateći za onim ko ga je izdao. Vi ste vazduh. Vi ste ideja. Vi ste fuzija koja ne može da stoji u mestu.
Kada svane jutro, kada tajkuni boli ispare u toj tihoj sobi, vi se podižete. Umivate lice ledenom vodom. I tada se dešava vaša finalna faza – faza surove regeneracije. Vi iz svoje boli niste izašli kao žrtva. Vi izlazite kao pobesnela, hladna, apsolutno nezaustavljiva mašina! Tuga koju ste iskusili u mraku sada se hemijskim putem pretvara u vaš legendarni, ludački inat.
Shvatate da vam za dalji put ka zvezdama nije potreban apsolutno niko ko ne ume da ceni vašu beskrajnu lojalnost. Vaši zidovi postaju još viši, vaš um još oštriji, a vaša sposobnost da srušite barijere postaje tri puta agresivnija. Dok osoba koja vas je izdala misli da ste negde zauvek oštećeni, vi već pravite planove za građenje nove imperije i pronalazite milionski spas u radu i inovacijama.
Poruka Mastera
Draga moja umorna, ranjena, a beskrajno moćna Vodolijo! Taj tvoj oklop koji se nikada ne lomi pred svetom je tvoj najdivniji štit! Neka te uče da moraš da se otvaraš, neka ti lažni psiholozi pričaju da je sakrivanje emocija loše. Ti si posebna rasa Zodijaka i ti znaš da je tvoja tiha suza samo tvoja! Tvoja ranjivost je suviše skupa da bi je besplatno pokazivala onima koji ne umeju ni da je cene ni da je shvate. Neka te dželati pamte kao najhladniju stenu u univerzumu i neka im tvoja tišina bude kazna do kraja njihovih života! Čuvaj to svoje ogromno, neprocenjivo srce pod tim armiranim betonom i dozvoli pristup samo onom ko ima petlju da skoči u vatru za tvoju slobodu. Zadrži suze u mraku, a svoju pobedu slavi na svetlosti, pred očima celog, mediokritetskog sveta! Tvoj um je nesalomiv!
