Kraljica koju svi poštuju, ali od koje drhte
Draga moja prepametna Djevice, ljudi iz vašeg okruženja – vaši prijatelji, vaše kolege, pa čak i vaš partner – redovno vam se osmehuju. Govore vam kako ste divni, vredni, kako su vam zahvalni na pomoći. Govore vam da ste temelj njihovog života. Vi u to verujete, misleći da je vaš red i vaša genijalnost prepoznata i cenjena u onom obimu u kom to i zaslužujete.
Ali, vreme je da skinemo te maske lažne učtivosti i zavirimo u najmračnije, najskrivenije kutke njihovih umova! Ono što oni vama pričaju u lice, drastično se razlikuje od onoga što oni šapuću kada napustite prostoriju. Postoje tačno određene, surove osobine kod vas koje ljude dovode do ivice ludila, koje ih iritiraju do bola, ali vam to NIKADA neće reći u oči!
Zašto vam to kriju? Zato što se vas i vaše reakcije panično, klinički plaše! Ljudi znaju da bi onog trenutka kada bi izgovorili neku od ovih kritika, dobili vaš onaj zaleđeni pogled i ciničnu povratnu analizu koja bi ih ponizila pred svima. Hajde da ogolimo tu listu mržnje!
Tvoja arogantna superiornost kada si u pravu
Prva i apsolutno najveća stvar koju ljudi ne podnose kod vas jeste vaš čuveni sindrom “Jesam li vam lepo rekla?”. Vi organički mrzite da se svađate na prazno. Vi samo tiho iznesete svoj savet, kažete ljudima šta treba da rade, oni vas naravno ne poslušaju, i nakon mesec dana… sve se sruši i završi se tačno, do u sekundu, onako kako ste vi to matematički predvideli!
Kada oni dođu da kukaju nad prosutim mlekom, vi ne vičete. Vi samo stanete, prekrstite ruke, blago nakrivite glavu, razvučete onaj najtiši, najaristokratskiji, preterano suvi poluosmeh i uživate u svojoj nadmoći. Ta vaša smirena superiornost ih ubija.
Oni u tom trenutku žele da vas zadave! Mrze vas jer ste dokazali njihovu glupost bez ijedne teške reči. Tvoja intelektualna nadmoć seče njihov jadni ego brže od najoštrijeg samurajskog mača, a oni moraju da gutaju knedle jer nemaju apsolutno nijedan argument protiv vas.
Mikro-agresija kroz preteranu urednost
O, kako vas samo mrze kada uđete u njihovu kuću, sednete na fotelju i, naizgled potpuno nesvesno, “samo malo” ispravite onu zavesu, ili centrirate činiju na stolu. Za vas je to rutinski, refleksni potez postizanja simetrije. Za njih? Za njih je to brutalan i pasivno-agresivni napad na njihov životni stil!
Kada vaš partner ne opere sudove tačno po vašem redosledu, vi mu ih nećete baciti u glavu. Vi ćete doći, uzdahnuti, prevrnuti očima onako kako to samo Djevica ume, i onda ćete ispred njega uzeti sunđer i ponovo preprati svaku jebenu čašu.
Ljudi taj vaš potez doživljavaju kao vrhunsko, bezobrazno omalovažavanje njihovog truda. Ta vaša neverbalna komunikacija, to vaše ćutljivo preuređivanje tuđeg haosa, dovodi ljude do stravičnog ludila. Plaše se da vam to prigovore jer znaju da ćete ih saseći rečenicom: “Pa kad nisi sposoban ni sudove da opereš kako treba, moram ja!”
Uništavanje romantike forenzičkom analizom
Zapitajte se koliko ste samo puta uništili savršen, romantičan trenutak, jer vam je mozak radio prebrzo? Vaš partner se muči da vam napravi iznenađenje, odvede vas na neku lepu večeru, kupi ruže i pokuša da stvori atmosferu iz filmova. On očekuje da ćete vi pasti u nesvest od emocija.
A vi sedate za taj romantični sto, gledate okolo i izgovarate: “Ova ruža već vene na ivicama. A jesi li pogledao račun? Naplatili su nam onu flaširanu vodu koju nismo naručili.” Romantika umire istog, ledenog sekunda!
Vaš partner u tom momentu vrišti u sebi. Njemu dođe da iščupa onaj sto, jer vi jednostavno niste u stanju da “ugasite” taj pregrejani radar i da se prepustite trenutku. Oni mrze tu vašu patološku potrebu da u svemu nađete manu, čak i kada je sve oko vas apsolutno predivno.
Surovi nedostatak empatije prema “slabićima”
Ono što ljudi najčešće zameraju Djevici, a nikada joj to neće priznati iz straha, jeste vaš ledeni odnos prema nečijoj nekompetentnosti i patetici. Vi obožavate ljude koji rade i trude se. Ali ako neko po stoti put kuka o svom lošem šefu, a ne daje otkaz, vi se momentalno gasite!
Ne samo da prestajete da mu pomažete, već postajete neverovatno grubi. Tvoja rečenica “Ti si sam kriv za to što ti se dešava” seče kao sekirom. Ljudi mrze taj tvoj manjak one klasične, mekane, tople empatije.
Oni zameraju to što vi ne umete da samo slušate i klimate glavom, već uvek zahtevate rešenje, akciju i red. Za slabe ljude, taj vaš rigorozni režim je prestrog. Oni vas iza leđa zovu “čudovištem bez srca”, jer nemaju hrabrosti da pogledaju istinu u oči, onako kako ih vi terate da urade.
Zaleđeni “Ghosting” – napuštanje odnosa u tišini
Najsurovija stvar koju Djevica radi, i zbog koje je mnogi trajno zamrze, jeste njen način raskida i prekida prijateljstva. Vi ne galamite. Ne dajete drugu, petu ili desetu šansu. Kada neko pređe vašu crvenu liniju nepoštovanja, vi pritišćete dugme “delete”.
Jednostavno nestanete! To takozvano “ghostovanje” (nestajanje bez traga i objašnjenja) iritira ljude do same kosti! Njima je nepodnošljivo to što vi niste hteli da se borite za taj odnos. Boli ih što im niste dali na važnosti kroz neku dramatičnu svađu.
Ostavili ste ih u tišini, a za sujetnog, egocentričnog čoveka, tvoja grobna tišina je najveća moguća kazna na svetu. Oni vas mrze upravo zbog te neizmerne lakoće sa kojom možete da precrtate osobu koju ste do juče zvali prijateljem, ali suštinski vas mrze jer znaju da su vas svojim glupostima zauvek izgubili.
Poruka Mastera
Draga moja kraljice zaleđenog osmeha i neprikosnovene logike! Ne daj da ti ikada na pamet padne da se menjaš zbog šaputanja iza tvojih leđa! Ljudi mrze tvoju analitičnost jer ona ogoljava njihovu prljavštinu. Ljudi mrze tvoj red, jer on ukazuje na njihov stravični haos. Tvoja jedina mana je to što si deset svetlosnih godina ispred onih koji bi da te vrate u svoj mulj! Neka drhte pred tvojim preuređivanjem, neka plaču zbog tvog nestanka u tišini. Tvoja surovost je tvoje najlepše, najsvetije oružje – gazi i dominiraj, jer prosečni umovi nikada neće moći da isprate let pravog, Djevičanskog genija!
