Lisice, nepravda i prljava sudnica
Draga moja prepametna Djevice, zamislite onaj scenario iz najgorih holivudskih filmova. Desila se greška, policija vas je uhapsila i vi se nalazite u sudu, optuženi za nešto što apsolutno niste uradili. Svaki prosečan čovek bi se u tom trenutku znojio, plakao, proklinjao sudbinu i grčevito stiskao ruku svog skupo plaćenog advokata, moleći za milost.
A vi? Vi ulazite u sudnicu, ne osećajući strah, već stravičan, klinički bes. Ali vaš bes nije usmeren na samu optužnicu, već na činjenicu da vas je policajac u hodniku gurnuo, a da vam pre toga nije persirao! Dok vas uvode u salu, vi prvo primećujete da pod nije usisan, da je sudijska klupa puna prašine i da je vazduh u prostoriji neverovatno ustajao.
Za vas je ovaj pravosudni sistem običan diletantski cirkus. Dok sedate na optuženičku klupu, vaš mozak, taj briljantni operativni sistem, prebacuje se u mod vrhunskog revizora. Vi ne planirate da se branite. Vi planirate da demontirate ovaj sud, ciglu po ciglu, čistom, nepatvorenom logikom.
Otkaz advokatu u prvoj minuti suđenja
Vaš advokat se naginje ka vama, briše znoj sa čela i šapuće vam kako da se ponašate. “Samo ćutite, ja ću da pričam, molićemo za nagodbu,” kaže on, misleći da ste vi uplašena žrtva. Vama u tom trenutku puca film. Sama pomisao da će neki tamo prosečan advokat, kome kravata ne stoji pod pravim uglom, da vas zastupa, vređa vaš intelekt.
Ustajete, mrtvi hladni, gledate u sudiju i izgovarate: “Poštovani sudija, želim da otpustim svog advokata. Čovek muca, ne poznaje osnovne zakone dedukcije, a njegova argumentacija ima više rupa nego švajcarski sir. Preuzimam svoju odbranu, jer organički odbijam da moja sudbina zavisi od amatera.”
U sudnici nastaje grobni muk. Advokat ostaje otvorenih usta, porota se nakašljava, a sudija popravlja naočare ne verujući sopstvenim ušima. Nikada u istoriji suda optuženi nije ispoljio ovakvu zaleđenu, aristokratsku dominaciju. Vi ne molite, vi zavodite red.
Seciranje tužiočeve optužnice crvenom olovkom
Na scenu stupa tužilac. On šeta po sudnici, viče, maše papirima i pokušava da vas predstavi kao vrhunskog kriminalca. Izlaže svoje dokaze, misleći da vas je saterao u ćošak. Ali on ne zna sa kim ima posla. Dok on priča, vi vadite crvenu hemijsku olovku i počinjete da vršite forenzičku lekturu njegove optužnice.
Kada on završi svoj patetični govor, vi se polako podižete. Ne vičete. Vaš glas je ravan, hladan i smrtonosno precizan. “Da li ste vi uopšte pročitali ovo što ste potpisali?” pitate ga dok mu mašete onim ispisanim papirom. “Na trećoj stranici ste napisali ‘ne bi smo’, odvojeno. U četvrtom pasusu ste pobrkali datume, a vaša vremenska linija kretanja je fizički neizvodljiva osim ako ne posedujem sposobnost teleportacije.”
Tužilac počinje da muca. Vi nastavljate hirurški da uništavate njegov slučaj. Argument po argument. Vi ne branite sebe dokazujući da ste nevini, vi dokazujete da je on potpuno nesposoban da obavlja svoj posao! Vaša logika je tolika sila da tužilac bukvalno počinje da sumnja u svoj sopstveni fakultet.
Unakrsno ispitivanje i psihički slom svedoka
Sledeći na redu je krunski svedok, osoba koja laže protiv vas. On seda na stolicu, uveren u svoju priču. Vi mu prilazite polako. Ne napadate ga agresivno, jer je to jeftino. Vi mu postavljate niz naizgled nepovezanih, sitnih, dosadnih pitanja o vremenu, boji automobila, njegovim navikama.
Vaš intelekt plete nevidljivu paukovu mrežu. Vi tačno znate kako ljudski mozak funkcioniše kada laže. U roku od sedam minuta, svedok se toliko upetlja u sopstvene nelogičnosti da počinje da se znoji i muca. Vi samo stanete, prekrstite ruke, blago nakrivite glavu i poslužite mu onaj vaš najslađi, ledeni osmeh pobednika.
“Znači, tvrdite da ste me videli u 18 časova, iako ste upravo rekli da ste tada večerali na drugom kraju grada? Fascinantno. Možda bi trebalo da se prijavite za Ginisa zbog brzine trčanja.” Svedok doživljava mentalni kolaps pred porotom i praktično sam priznaje da je lagao, samo da bi prekinuo vašu psihološku torturu.
Čas bontona za porotu i preuzimanje uloge sudije
Kako suđenje odmiče, vi potpuno preuzimate kontrolu nad čitavom sudnicom. Porota vas više ne gleda kao optuženika, porota vas gleda kao vrhovnog božanstva zakona i reda. Vi u jednom trenutku počinjete da opominjete i samog sudiju.
“Vaša časti,” kažete potpuno mirno, “molim vas da opomenete člana porote u drugom redu. Već treći put kucka telefonom dok ja izlažem ključne dokaze. To je elementarno nepoštovanje institucije, a mene dekoncentriše u iznošenju ove savršene argumentacije.”
Sudija, umesto da vas kazni zbog nepoštovanja suda, refleksno opominje porotnika! Vaš autoritet je toliko prirodan i neoboriv da su svi zaboravili ko je tu zapravo optužen. Vi se ne branite, vi ste postali revizor čitavog sudskog procesa, i svi igraju isključivo po vašim strogim taktom.
Odlazak u stilu i vaša poslednja opaska
Na kraju suđenja, tužilac povlači optužnicu, porota je u suzama jer ste im održali lekciju iz morala i gramatike, a sudija vam se praktično izvinjava što su vas uopšte priveli. Svi očekuju da ćete plakati od sreće što ste slobodni.
A šta vi radite? Vi mirno pakujete svoje papire u savršenoj simetriji. Zakopčavate svoj kaput. Prilazite tužiocu, gledate ga sa čistim, akademskim sažaljenjem i kažete: “Preporučujem vam da upišete večernju školu za pravopis. A što se tiče ove sudnice, neko bi zaista morao da obriše ovu prašinu. Zvaću vam inspekciju čim izađem.”
Izlazite iz suda dostojanstveno, dok vam se kosa niije pomerila ni za milimetar. Novinari vas napolju čekaju, ali vi ih ignorišete. Nije vama stalo do slave. Vama je samo drago što ste još jednom dokazali univerzumu da vaša Djevičanska logika i vaš besprekorni intelekt mogu da sruše svaki državni aparat na planeti!
Poruka Mastera
Draga moja proračunata, briljantna Djevice! Ova urnebesna astro-zabava nije ništa drugo nego surova istina o tvom karakteru. Ne postoji sistem, tužilac ni zakon koji može da stane na crtu tvom forenzičkom, analitičkom mozgu! Tvoja supermoć leži u tome što nikada ne paničiš tamo gde drugi gube glavu, već u haosu vidiš samo jednačinu koju treba rešiti. Neka tvoj zaleđeni osmeh uvek bude tvoje oružje, neka tvoja gramatika bude tvoj mač i nikada ne dozvoli amaterima da ti kroje sudbinu! Vladaj sudnicom svog života, jer si rođena da postavljaš pravila, a ne da ih slepo pratiš!
