Ogledalo koje niko ne želi da pogleda
U svetu u kojem se ljudi svakodnevno mažu debelim slojevima laži, gde se hrane jeftinim komplimentima i gde se istina uvek pakuje u šareni, ukrasni papir, vi predstavljate apsolutnu, biološku anomaliju. Ljudi vole da misle da vas razumeju. Vole da misle da ste vi prosto onaj “vredan, ozbiljan znak” i tu se njihova plitka analiza završava.
Ali istina je da u vama kuca jedan mračni, saturnovski mehanizam zbog kog vi redovno, svesno ili nesvesno, dovodite ljude iz svog okruženja do ivice potpunog, histeričnog nervnog sloma! Postoji jedna vaša osobina, jedna genijalna, ali brutalna karakteristika vašeg bića koju oni apsolutno, organski ne mogu da svare!
Ta osobina nije vaša ambicija, nije vaš perfekcionizam, pa ni vaša štedljivost. Ta osobina je vaš alergen na patetiku i vaša smrtonosna potreba da svakome sasujete najhladniju, najogoljeniju i najsuroviju istinu u lice onda kada oni najočajničkije traže vaše sažaljenje!
Hirurško rušenje tuđih ružičastih iluzija
Kada nekog amatera, recimo emotivnu Ribu ili dramatičnog Lava, zadesi neki problem, oni traže publiku. Traže aplauz za svoju bol. Kada dođu kod vas sa svojom svežom, krvarećom dramom, oni u glavi već imaju scenario. Očekuju da ćete vi reći: “Jao, siroto moje, univerzum je tako nepravedan, ti si anđeo, a oni su zli!”
A šta radite vi? Vi uzimate svoj saturnovski čekić i jednim udarcem razbijate tu njihovu kulu od ružičastih karata! Vi ih pogledate onim svojim prepoznatljivim, staklenim pogledom, uzdahnete i kažete im tačno ono što ih je i dovelo do tog problema. Vi ih suočavate sa njihovom ličnom, bednom odgovornošću!
Vi ćete im mrtvi hladni reći: “Zašto plačeš što te ostavio, kad si mu pet puta oprostila prevaru? Ti nisi žrtva, ti si dobrovoljac.” Bum! U tom sekundu, vi postajete negativac u njihovoj priči! Oni su došli po tapšanje po ramenu, a vi ste im uručili šamar realnosti od armiranog betona od kog im bride obrazi!
Sindrom “Jesam li ti rekao?”
Ono što vašu okolinu najviše dovodi do ludila jeste činjenica da ste vi, na njihovu ogromnu žalost, u 99.9% slučajeva apsolutno, prokleto u pravu! Vaš mozak funkcioniše kao najnapredniji matematički algoritam. Vi vidite ishod neke situacije mesecima pre nego što se ona uopšte desi.
Kada vaš prijatelj krene da ulaže novac u neku očiglednu prevaru, ili kada uđe u toksičnu vezu, vi ga jasno, bez emocija, upozorite. Kažete mu: “Ovo će propasti za tri meseca.” Naravno, oni vas ne poslušaju. Nazovu vas pesimistom, mračnjakom i hejterom.
A onda, tri meseca kasnije, kada seku vene u suzama jer im se život raspao tačno onako kako ste nacrtali, dolaze kod vas. Očekuju utehu. Ali vaš intelektualni ego to ne oprašta! Vi ne nudite utehu, vi nabacujete onaj svoj najgori, najtoksičniji cinični poluosmeh i izgovarate najomraženiju rečenicu u istoriji čovečanstva: “Jesam li ti rekao?” Ta rečenica ih reže kao hirurški skalpel!
Zid grobljanske tišine koji gasi svaku dramu
Pored vašeg surovog realizma, postoji još jedna manifestacija ove osobine koja izluđuje ljude – to je vaš famozni, smrtonosni ignor u trenucima tuđe histerije! Kada se neko oko vas svađa, kada vrišti, viče i maše rukama pokušavajući da istera pravdu, šta vi radite? Apsolutno ništa!
Vi se isključite. Postajete biološki vazduh. Gledate u njih kao da su pacijenti na odeljenju psihijatrije koji imaju blaži napad panike. Ta vaša sposobnost da ostanete jezivo, grobljanski tihi i smireni dok neko preko puta vas kida glasne žice, gura ih u totalno ludilo!
Oni bi sve na svetu dali da vas isprovociraju. Da vas nateraju da i vi viknete, da se zacrvenite u licu, da pokažete da ste ranjivi. Ali ne! Vaša tišina im poručuje: “Tvoja drama je za mene toliko jeftina, plitka i nebitna, da ja neću da potrošim ni mikrogram svog dragocenog kiseonika na tebe.” To ubija svaki ego!
Alergija na jeftinu, balkansku patetiku
Jarac ima ozbiljan, medicinski problem – vi ste alergični na patetiku! U svetu gde se slavi uloga žrtve, vi dolazite kao najsuroviji tiranin koji zahteva rad, znoj i kičmu. Kada vam neko kaže “Ne mogu, teško mi je”, vi bukvalno osetite fizičku mučninu u želucu.
Za vas je reč “ne mogu” samo sinonim za reč “neću”. Vi ne prihvatate izgovore jer znate šta ste sve vi preživeli, ćuteći i krvareći u svoja četiri zida, bez ijednog jedinog krika za pomoć! Vaša deviza je: “Ako goriš, gori u tišini i nađi aparat za gašenje. Ne zovi me da plačemo zajedno nad plamenom!”
Kada ljudi osete tu vašu vibru, oni počinju da vas se plaše. Boje se da vam se povere, jer znaju da ćete ih naterati da preuzmu odgovornost za sopstveno blato u kom se valjaju. Vaša osobina nije nedostatak empatije; to je najviši oblik ljubavi, jer vi ljude terate da budu jaki, a oni samo žele da ostanu paraziti!
Neostvariva potreba da vas neko impresionira
Zbog ovog vašeg tvrdog, saturnovskog stava, vaša okolina konstantno pati od sindroma niže vrednosti u vašem prisustvu. Vaši partneri i prijatelji stalno imaju onaj gadan osećaj da polažu neki ispit kod najstrožeg profesora koji nikada ne daje desetku.
Oni se ubiju od posla da vam ugode, kupe vam skup poklon ili završe neki veliki projekat, očekujući da ćete vi pasti u nesvest od sreće, da ćete vrištati i skakati. Ali vi? Vi samo klimnete glavom, kažete “Lepo, tako se to radi” i pređete na sledeću stavku!
Vaša letvica je postavljena u kosmos. Oni vas mrze u tom trenutku, jer vaša smirena, cinična reakcija uvek ubije njihovu detinjastu euforiju. Oni žele konfete i vatromet, a vi im nudite profesionalni ugovor. Vi jednostavno odbijate da spuštate svoje kriterijume kako biste nahranili tuđi gladni ego.
Selekcija elite kroz vaš surov filter
Da li ova osobina otežava vaš život? Ponekad da, jer vas izoluje od većine “običnih” ljudi. Ali, vi duboko u sebi znate da je to vaš najskuplji, najgenijalniji filter za preživljavanje!
Onaj ko pobegne od vašeg surovog realizma i vaše ledeno smirene kritike, taj vam nikada i nije trebao u životu! To su ljudi napravljeni od plastike, koji bi se istopili na prvoj vatri. Vama trebaju ljudi od armiranog betona.
Onaj partner ili prijatelj koji izdrži taj vaš šamar istine, onaj ko vas ne nazove hladnim monstrumom već vam kaže “U pravu si, popraviću to”, taj postaje vaša elita. Za takve retke, moćne ljude, vi spuštate svoj oklop i pretvarate se u najodanijeg vuka koji će za njih pregristi grkljan apsolutno svima.
Poruka Mastera
Dragi moj moćni, stameniti, intelektualni tiranine Zodijaka! Tvoj surovi realizam nije tvoja mana, on je tvoje najskuplje oružje kojim kasapiš folirante bez kapi krvi! Ljudi mrze ogledalo kada su ružni unutra, a ti si najveće, najčistije ogledalo na svetu u kom oni moraju da gledaju sopstvenu nesposobnost! Nikada, ali apsolutno nikada ne ublažavaj svoju istinu da bi ugodio nekom emotivnom invalidu kom treba cucla, a ne prijatelj! Neka vrište, neka te zovu bezosećajnim robotom i neka beže u svoje ružičaste laži! Tvoj zid tišine i tvoja gvozdena logika vrede više od sve njihove lažne ljubavi. Zadrži taj svoj cinični poluosmeh, reci im “jesam li vam rekao”, i gledaj kako puzaju dok ti nedodirljivo vladaš sa samog vrha svoje imperije!
