Fasada apsolutno neustrašivog pobunjenika
Kada vas neko sa strane, potpuno površno posmatra, vi mu delujete kao apsolutni superheroj celog Zodijaka. Ljudi vide tu vašu divlju, neukrotivu energiju, vašu neverovatnu sposobnost da prkosite svakom sistemu i onaj vaš čuveni, zloglasni ledeni mir kada se ceo svet oko vas ruši. Zbog te vaše superiorne, hladne i vanzemaljske fasade, u društvu se stvorio mit da se vi ne plašite apsolutno ničega.
Svi misle da ste vi operisani od onih običnih, banalnih, ljudskih strahova koji noću drže budnim prosečne smrtnike. Okolina veruje da vaš super-kompjuter od mozga funkcioniše kao savršena mašina koja samo gazi napred i ne osvrće se na gubitke. Ali, istina je toliko jezivo, bolno i stravično drugačija, da bi ti isti ljudi ostali u apsolutnom šoku kada bi znali kakvi se strašni demoni kriju u vašoj genijalnoj glavi.
Vi niste operisani od straha, drage moje Vodolije. Daleko od toga. Vaš problem je u tome što su vaši strahovi toliko duboki, toliko apstraktni, filozofski i drugačiji od strahova običnih ljudi, da vi prosto nemate kome da ih ispričate. Vi svoje fobije krijete kao najčuvaniju državnu tajnu, duboko zaključane iza onog vašeg blagog, sarkastičnog osmeha, jer vam vaš gigantski ponos nikada ne bi dozvolio da pred nekim ispadnete slabi i ranjivi.
Fobija od gubitka apsolutne nezavisnosti
Ako postoji jedna, jedina stvar u ovom univerzumu od koje vam se doslovno, fizički ledi krv u žilama, to je pomisao na život u kavezu. Prosečan čovek se plaši usamljenosti, plaši se siromaštva ili bolesti, a vi se na smrt, patološki plašite gubitka svoje apsolutne, divlje i neprikosnovene nezavisnosti.
Vaša duša je napravljena od najčistijeg, najjačeg vetra, a vetar se jednostavno ne može zatvoriti u teglu. Onog trenutka kada osetite da vas neko guši, da vas proverava, da vam diše za vratom ili da pokušava da vas stavi u okvire tradicionalnih, dosadnih očekivanja, u vama se budi primarna, biološka panika.
Taj vaš kavez od kog bežite ne mora da bude stvaran i fizički. To može biti posao od devet do pet koji vas ubija u pojam svojom rutinom, to može biti kredit koji vas vezuje za jedno mesto, ili to može biti partner koji od vas traži da promenite svoju suštinu i postanete “normalni”. Vi biste radije spavali na golom betonu, potpuno siromašni, neshvaćeni i sami, nego da budete zlatna, ušukana ptica u nečijem luksuznoj kavezu gde vam je oduzeto pravo glasa.
Vaš strah od toga da će neko drugi preuzeti kontrolu nad vašim odlukama, vašim telom i vašim vremenom je toliko snažan, da zbog njega često sami, potpuno svesno sabotirate prelepe odnose, samo da biste dokazali svom egu da ste i dalje potpuno slobodni.
Teror prosečnosti i nevidljivosti
Drugi, neverovatno mračan i dubok strah koji vas konstantno proganja jeste strah od prosečnosti. Većina ljudi na ovoj planeti bi bila sasvim zadovoljna, pa čak i presrećna, običnim, malim životom: stabilan posao, letovanje deset dana godišnje, nedeljni ručak i večera ispred televizora. Za vaš uranski, genijalni i prebrzi mozak, takav život je definicija pravog, nepatvorenog pakla na zemlji.
Vi ste rođeni sa tim dubokim, gotovo bolnim i teškim osećajem da imate neku ogromnu kosmičku misiju na ovoj planeti. Vaš mozak neprestano, bez pauze kreira vizije, pronalazi nova rešenja, ruši stare dogme i vidi sto godina unapred u budućnost. Strah da ćete proći kroz ovaj jedan jedini život, a da nećete ostaviti apsolutno nikakav trag, stvara vam bukvalno fizičku mučninu u stomaku.
Pomisao da će se vaše ludačke ideje zaboraviti, da će vas sistem progutati i da ćete postati samo još jedan beznačajni, sivi zupčanik u mašineriji mediokriteta, tera vas da radite do ivice nervnog sloma. Vi ne jurite uspeh zbog novca ili statusa, vi ga jurite iz čiste, ludačke panike da ne ostanete nevidljivi u moru kloniranih, dosadnih ljudi. Vaš uspeh je vaš očajnički beg od proseka.
Noćna mora intelektualnog propadanja
Ono što je jednom arogantnom Lavu njegova kosa i imidž, a jednom stabilnom Biku njegov bankovni račun, to je vama isključivo vaš intelekt. Vaš super-kompjuter od mozga je vaša jedina prava imovina, vaše najjače oružje i sama suština vašeg identiteta. Zato je vaš treći, i možda najdublji, najjeziviji strah, upravo strah od intelektualnog propadanja ili potpunog ludila.
Vi toliko opsesivno i duboko razmišljate, toliko detaljno secirate svaki atom univerzuma i svaku, pa i najsitniju ljudsku nameru, da se ponekad i sami ozbiljno uplašite mraka u sopstvenoj glavi. Plašite se da će vas ta vaša preterana, surova inteligencija na kraju potpuno izolovati od celog sveta i gurnuti vas preko ivice razuma, tamo gde više nema povratka.
Kada se osetite neshvaćeno, kada po stoti put pokušate da objasnite svoju genijalnu viziju nekome ko jednostavno nema biološki kapacitet da je razume, u vama se budi onaj tihi, očajnički užas. Plašite se da ste osuđeni na večitu, hroničnu usamljenost onog pravog genija kog niko, nikada u životu neće moći istinski da shvati, ni da isprati njegov tempo.
Strah od emotivnog ropstva i predaje
Ljudi vas svakodnevno i vrlo lako optužuju da ste hladni, distancirani i da nemate dušu, ali oni apsolutno ne shvataju biološki razlog iza te vaše armirane maske. Vaš strah od emocija nije znak vaše bezosećajnosti. Naprotiv, to je sušta suprotnost! Vi se dubokih emocija plašite upravo zato što jako dobro znate da, kada ih jednom pustite sa lanca, one su kod vas razornije od svake nuklearne bombe.
Vi duboko u sebi znate koliko krvavo lojalni, koliko posvećeni i koliko beskompromisno duboki možete da budete kada nekoga zaista volite. Zato vas prestravljuje sama pomisao da svoju dušu, to svoje najčistije, uransko zlato, date u ruke nekome ko će se prema njoj odnositi kao prema jeftinoj bižuteriji. Prepustiti se nekome emotivno, za vas znači predati mu ultimativno oružje kojim može da vas potpuno, do temelja uništi.
Zato svesno birate distancu. Zato u kriznim trenucima navlačite onaj svoj cinični, oholi, podrugljivi osmeh i glumite da vas apsolutno ništa ne dotiče. Vi iz dana u dan gradite taj zid od armiranog betona isključivo iz paničnog straha da će vas ona prava, ogoljena, surova ljubav dovesti u stanje zavisnosti koje vaš genijalni mozak prosto ne može da toleriše ni da preživi.
Kako genijalno maskirate svoju paniku
Kada se vaši strahovi zaista aktiviraju, vaša okolina to nikada, ni u jednom jedinom scenariju, neće primetiti. Vi niste vodeni znak, vi nećete histerisati, nećete lomiti stvari i sigurno nećete zvati prijatelje u suzama tražeći pomoć ili rame za plakanje. Vaš odbrambeni mehanizam je hiljadu puta inteligentniji i mnogo opasniji od toga.
Kada vas uhvati napad panike ili teške anksioznosti, vi se u stotinki sekunde prebacujete u mod apsolutnog, crnog sarkazma. Vaš crni humor tada postaje najoštriji mač kojim sečete sve oko sebe i rušite svaku patetiku. Počećete da zbijate najluđe šale na sopstveni račun, analiziraćete svoj strah kao da ste hirurg na operacionom stolu i smejaćete mu se u lice pred drugima.
Ljudi će vas tada gledati sa apsolutnim divljenjem, misleći kako ste neverovatno mentalno jaki i kako lako, bez znoja, podnosite najveće krize. A samo vi znate da vam se u tom trenutku, tačno iza tog savršenog, superiornog i lažnog osmeha, duša doslovno trese od straha. Vaš ego bi jednostavno pre umro u najgorim mukama nego što bi dozvolio nekom prosečnom mediokritetu da vas sažaljeva.
Trenutak pucanja u tri ujutru
Zbog tog stravičnog, svakodnevnog guranja pod tepih racija i logike, vaši strahovi imaju odloženo, tempirano dejstvo. Oni obično udaraju u ono najgore, najmračnije i najtiše doba noći. Dešava se to zloglasno, jezivo buđenje u tri ujutru. Ceo grad spava, telefon ne zvoni, niko od vas ništa ne traži, a vaš um konačno gasi svoje dnevne odbrambene mehanizme.
Tada nastupa vaš lični, intimni, nepodnošljivi pakao. U toj zaglušujućoj tišini, u ta četiri zida, vi morate da se suočite sa svakom onom fobijom koju ste tokom dana logički demantovali pred drugima. Te noći su iscrpljujuće, bolne i surove do srži. Vaš mozak manijakalno projektuje najcrnje moguće scenarije propasti, bolesti, samoće i zatvora.
Vrtite filmove unazad, preispitujete svaku svoju životnu odluku, svaku izgovorenu reč, pitajući se da li ste negde napravili onu jednu fatalnu grešku koja će vas koštati slobode. Ta nesanica je cena vaše inteligencije, to je porez koji plaćate univerzumu za to što vidite stvari koje niko drugi ne primećuje. Vaš intelekt vas budi da bi vas mučio onim što ne možete da kontrolišete.
Alhemija: Kako strah pretvarate u čuda
Ali, ono što je apsolutno magično i neponovljivo kod vašeg znaka jeste to šta vi radite sa tim strahom kada svane novi dan. Vi niste žrtve. Kada konačno preživite taj mrak i kada sunce izađe, vi resetujete svoj sistem. Vi se ne budite slomljeni, vi se budite besni!
Vaša anksioznost se tada, procesom najčistije kosmičke alhemije, transformiše u onaj vaš poznati, ludački, razarajući inat. Iz tog samog straha, iz te panike da ćete biti obični ili zarobljeni, vi crpite nadljudsku energiju da stvorite još jedno čudo. Vi ustajete iz kreveta odlučni da srušite još jednu barijeru, da pregazite tuđa ograničenja i da pokažete kosmosu ko je zapravo gazda u vašem životu.
Svaki vaš uspeh, svaki vaš genijalni projekat i svaki put kada ste odbili da se pokorite, zapravo je rođen iz one jedne besane noći u kojoj ste se na smrt uplašili da ćete izgubiti sebe. Vaš strah nije vaš kraj; on je vaše najmoćnije, najskuplje raketno gorivo kojim letite direktno u orbitu!
Poruka Mastera
Draga moja Vodolijo, taj strah koji svakodnevno kriješ duboko u svojim genijalnim grudima nije znak tvoje slabosti, on je apsolutni dokaz tvoje neverovatne inteligencije! Samo se glupi i površni ljudi ničega ne plaše. Ne moraš zauvek da nosiš taj teški, čelični oklop pred celim svetom i da glumiš superheroja. Tvoja potreba za slobodom je sveta, tvoj um je neprocenjiv, a tvoja neprestana borba protiv proseka je ono što menja ovu planetu iz korena! Priznaj svoje strahove, pogledaj ih u oči, ali im nikada ne dozvoli da vladaju tvojim velikim odlukama. Neka onaj tvoj ludački, božanski inat uvek pobedi tvoju anksioznost. Zadrži taj svoj hladni, kraljevski osmeh, iskoristi taj mračni strah kao svoje najmoćnije oružje i pokaži svim onim mediokritetima kako se od čistog ništavila stvara neuništiva imperija! Tvoj um je nepobediv!
