Obećanje da ćete se večeras “samo opustiti”
Draga moja prepametna Djevice, koliko ste samo puta stali pred ogledalo pred izlazak u kafanu, klub ili na neku veliku, bučnu žurku i rekli onoj preozbiljnoj ženi u odrazu: “Večeras ćeš se opustiti! Nećeš analizirati ljude, nećeš prigovarati, samo ćeš piti, pevati i igrati!” To je jedna predivna, plemenita laž koju servirate samoj sebi.
Vaš mozak jednostavno nema ugrađen prekidač za “opuštanje” kada se nalazi u zagušljivoj prostoriji punoj nepoznatih, pijanih ljudi. Vi ulazite u taj klub i umesto da se prepustite muzici, vaš unutrašnji skener i detektor za haos se pale na trista obrtaja!
Dok vaše prijateljice već igraju i penju se na stolove, vi skenirate klimu iznad vas, računate putanju kojom izlazite u slučaju požara i duboko udišete, pokušavajući da se mentalno ogradite od znoja, parfema i buke koji napadaju vaš sofisticirani nervni sistem. Za vas žurka nije odmor, to je poligon za preživljavanje!
Horor prljavih čaša i leda sumnjivog porekla
Kada konačno stignete do stola, nastupa vaša prva prava, surova agonija. Konobar donosi piće. Prosečan čovek bi ga zgrabio i nazdravio. A vi? Vi uzimate tu čašu sa dva prsta, podižete je prema onom neonskom svetlu u klubu i započinjete klasičnu forenzičku analizu.
Vaše oštro oko u milisekundi uočava otisak nečijeg tuđeg prsta na ivici čaše i jednu mikroskopsku flekicu karmina koju mašina za pranje sudova nije dobro skinula. Vaš želudac se momentalno okreće! “Da li oni misle da ću ja ovo da pijem?!” vrištite u sebi, dok sa gađenjem odlažete tu toksičnu opasnost na sto.
Zatim prelazite na led. Vi jako dobro znate iz onih naučnih članaka koje čitate noću da se mašine za led u kafanama najslabije čiste. Taj led je za vas koktel bakterija, a ne osveženje. Dok drugi piju, vi elegantno tražite flaširanu vodu, zahtevajući slamčicu – ali samo onu koja je pojedinačno zapakovana u papir! Vaš nivo higijenske svesti je prosto previše napredan za jednu kafanu.
“Skeniranje” pijanih budala i bežanje u toalet
Kako noć odmiče i alkohol počinje da deluje na ostale, vaša tolerancija eksponencijalno pada. Vama se ne pije, vi ostajete ledeno trezni i počinjete da posmatrate ljude kao sociolog koji proučava primitivno pleme. Gledate one nespretne muškarce koji pokušavaju da flertuju i vama je to tragično smešno.
Kada vam priđe onaj jedan pijani, prepotentni tip, nadajući se da će vas osvojiti jeftinim frazama, on naleće na onaj vaš čuveni zid cinizma. Na njegovo “Gde si bila celog mog života?”, vi hladno odgovarate: “Daleko od tvoje nesposobnosti da sastaviš logičnu rečenicu. Skloni se, zaklanjaš mi dotok kiseonika.”
Kada vam gužva i pijani ljudi postanu previše naporni, vi koristite vašu omiljenu taktiku preživljavanja – bežanje u toalet. Ali ni tu nemate mira! Vi u toalet ne idete da popravite šminku, vi idete da biste uzeli papir, prebrisali dasku antiseptikom iz vaše torbice i u tišini odmorili uši od onog nesnosnog haosa koji vlada napolju.
Tajni nadzornik koji organizuje povratak kući
Pred kraj večeri, kada su svi vaši prijatelji uveliko van kontrole, kada gube telefone, kartice i ne znaju gde su parkirali, vaš “sindrom spasioca” i mikro-menadžera se pali kao reflektor. Vi niste pili, pa ste sada vi jedina osoba sposobna da taj haotični, pijani cirkus bezbedno vrati kući.
Vi preuzimate ulogu generala! Sakupljate njihove jakne, plaćate onaj užasno skup i netačno sabran račun (koji ste vi u glavi preračunali i našli grešku konobaru, pa ste mu to i rekli). Organizujete taksi u milisekundi, pakujete ih u auto i pazite da ne povraćaju po sedištima.
Dok ih isporučujete jednog po jednog na njihove adrese, vi duboko uzdišete. Oni vas obožavaju jer znaju da bez vas verovatno ne bi preživeli tu noć. A vi? Vi samo gledate na sat, moleći sve zvezde na nebesima da se što pre domognete vaše usisane, sterilne i savršeno tihe sobe.
Ultimativna sreća kada uđete u svoj sterilni dom
Onog trenutka kada pređete prag svoje kuće i kada dvaput zaključate bravu, vi tek tada počinjete istinski da se opuštate. Taj osećaj tišine u vaša četiri zida za vas je milion puta jači i lepši od bilo kakve lude žurke u gradu.
Ali, nema spavanja pre radikalne dekontaminacije! Skidate onu garderobu koja je upila smrad dima i parfema i gurate je pravo u veš mašinu. Tuširate se vrelom vodom, spirajući sav onaj tuđi, prljavi haos koji se zalepio za vašu savršeno čistu auru tokom večeri.
Tek kada obučete svoju najčistiju, najudobniju pidžamu, vi se zavalite u krevet. Osećate onaj mračni, intelektualni ponos. Još jednom ste izašli u svet, preživeli tuđu glupost, niste se otrovali iz kafanske čaše, organizovali ste sve, i sada možete na miru da se posvetite onome što najviše volite – savršenoj, zasluženoj izolaciji.
Poruka Mastera
Draga moja kraljice organizacije i zaleđenog osmeha! Tvoja nesposobnost da se “opustiš” u haosu i prljavštini nije tvoja mana, to je dokaz tvog izuzetno visokog standarda i poštovanja sopstvenog bića! Zašto bi tvoj briljantni mozak trpeo glupost kafane kada on zahteva red i tišinu? Neka se drugi opijaju i gube telefone, neka te zovu “partibrejkerom” – bez tebe bi se oni davno pogubili u životu! Smej se svojim neurozama, jer si jedina osoba na svetu koja od ludog izlaska uvek napravi savršenu, bezbednu eksel tabelu preživljavanja! Blistaj u svom čistom miru, jer za kafanu je tvoj mozak jednostavno – preskup!
