Nevidljivi tamničar vašeg uma
Draga moja prepametna Djevice, ljudi zavide vašoj produktivnosti. Dive se načinu na koji rešavate krize i kako vam svaki papir na stolu, kao i svaki plan u životu, stoji pod pravim uglom. Oni to vide kao vašu vrlinu i vaš najveći adut. Oni, nažalost, nemaju predstavu da ono što oni zovu “perfekcionizam”, za vas često predstavlja pravo, nepatvoreno prokletstvo.
Vaš najteži, nevidljivi zatvor ima ime, a zove se atelofobija – stravičan, duboko ukorenjen strah od nesavršenosti i prosečnosti. Dok drugima reč “dovoljno dobro” znači da je posao završen i da mogu da idu kući, za vas je ta ista rečenica crvena krpa i apsolutna uvreda. Vi ne znate za sredinu. U vašoj glavi postoje samo dva rezultata: apsolutno, blještavo savršenstvo, ili potpuni, katastrofalni promašaj.
Taj rat u glavi vas vodi do konstantne iscrpljenosti. Vaš unutrašnji kritičar nikada ne spava. Čak i kada vas svi živi hvale i kada vam govore da ste odradili genijalan posao, onaj tihi glas vam u glavi šapuće: “Mogla si to i bolje. Nisi predvidela onaj jedan detalj.” To je kazna za vaš briljantni intelekt.
Prokletstvo brisanja i pisanja iznova
Vaš strah od greške vas često parališe pre nego što uopšte i počnete nešto da radite. Ako niste sigurni da ćete neku obavezu, hobi ili posao moći da izvedete sa stoprocentnom, matematičkom preciznošću, vi radije nećete ni početi. Za vas je odustajanje manje bolno nego izlaganje podsmehu zbog prosečnog rezultata.
Kada i radite, vi prepravljate stvari milion puta. Brišete, kidate papir, pišete iznova. Kuckate mejl, pročitate ga deset puta, analizirate svaki zarez, pa ga izbrišete i počnete ponovo. Vaš nervni sistem organički odbacuje sve što nema onu savršenu, ispoliranu završnicu.
Zbog ovoga često gubite dragoceno vreme, ali vi sebi jednostavno ne možete da pomognete. Pomisao da će neko na vašem radu, vašoj slici ili vašem projektu naći bilo kakvu logičku rupu, stvara vam fizičku mučninu u stomaku.
Sindrom prevaranta i bežanje od aplauza
Najbizarniji efekat atelofobije jeste taj što vi, bez obzira na to koliko ste pametni i uspešni, vrlo često patite od “sindroma prevaranta”. Vi u dubini duše stalno preispitujete sopstvenu vrednost. Kada vas neko pohvali, vi se momentalno branite, nalazite mane svom radu i ubeđujete ih da to “nije ništa posebno”.
Vi potajno živite u strahu da će neko jednoga dana doći, povući zavesu i reći: “Aha! Znao sam, ti zapravo nisi toliko genijalna kako se predstavljaš!” Iako je to potpuna, apsurdna paranoja (jer ste zaista genijalni), vaš um odbija da prihvati činjenicu da zaslužujete aplauz.
Zato vi radite iz senke. Gurate druge ljude napred, rešavate njihove probleme i pristajete da budete mozak operacije dok drugi kupe kajmak. Vaš strah od svetala pozornice i potencijalnog javnog neuspeha vas često košta napredovanja, iako je vaše znanje nemerljivo veće od onih koji vam šefuju.
Odustajanje od ljubavi da bi se izbegla greška
Ovaj strah od nesavršenosti, naravno, uništava i vaš ljubavni život. Vi takođe imate atelofobiju u dvoje. Pošto tražite savršenstvo u sebi, to isto prokleto savršenstvo zahtevate i od partnera. Vama sitnice nisu sitnice – za vas je pogrešan pogled, glupa rečenica ili loša higijena apsolutni signal za beg.
Vi često sami sabotirate svoje veze. Počnete da tražite dlaku u jajetu i preuveličavate mane partnera do nebesa. Vaša logika vas ubeđuje da je bezbednije biti potpuno sam i kontrolisati svoj savršeni mali kosmos, nego ući u vezu, napraviti grešku u izboru i prepustiti svoj život nekome ko nije besprekoran.
Kada napokon nekoga i volite, vi ga kritikujete kako bi postao savršen. Vaša kritika je vaš način iskazivanja ljubavi, ali je to preteško za ljude koji su emotivno slabi. Samo najjači, oni oklopni partneri, razumeju da vi njih ne mrzite, već ih terate da probiju sopstvene granice, baš kao što svaki dan terate i sami sebe.
Poruka Mastera
Draga moja umorna, prefekcionistička Djevice! Taj unutrašnji sudija koji ti stalno zvoca u glavi te ne štiti, on te zapravo koči da udahneš život punim plućima! Dovoljno dobro je zaista dovoljno dobro, jer je tvoj prosek milionima svetlosnih godina iznad tuđeg maksimuma! Dopusti sebi taj užasan, zastrašujući, ali prelepi luksuz da pogrešiš! Svet apsolutno neće izgoreti, tvoje carstvo neće pasti i tvoj mozak se neće istopiti! Oprosti sebi što si čovek od krvi i mesa i shvati da prava lepota nije u savršenstvu, već u toj neverovatnoj inteligenciji kojom gaziš kroz sav ovaj haos! Diši!
