Pogrešna dijagnoza sveta koji vas ne razume
Kada osoba u današnjem, bučnom i brzom svetu odluči da dobrovoljno isključi telefon na tri dana, da otkaže sve dogovore sa prijateljima i da se povuče u tišinu svoja četiri zida, okolina automatski pali alarme. Ljudi odmah misle na najgore. Smatraju da ste depresivni, da ste besni na njih, ili da prolazite kroz neku tešku, neizrecivu životnu agoniju koju krijete.
Tako prosečan čovek tumači vašu potrebu za izolacijom. Ali vi, drage moje genijalne Vodolije, vi operišete po sasvim drugačijem, vanzemaljskom, mnogo kompleksnijem softveru.
Vaša samoća nikada, ali baš nikada nije kazna. Vi se ne izolujete zato što mrzite ljude (iako vas povremeno jako iritiraju), niti to radite zato što ste slabi. Vaša izolacija je zapravo najluksuznija terapija, najskuplji medicinski tretman kom podvrgavate svoj super-kompjuter od mozga kada se pregreje od tuđe, apsolutno besmislene buke.
Apsorbovanje tuđeg energetskog smeća
Problem leži u vašoj neverovatnoj intelektualnoj senzitivnosti. Vaš nervni sistem je kao najfiniji, najskuplji radar u kosmosu koji uvek, bez prestanka, skenira prostoriju.
Vi niste vodeni znak koji upija tuđe emocije kroz suze. Ne, vaš intelektualni mozak upija tuđu energiju, hvata tuđe skrivene namere, analizira svaku laž koja je izgovorena oko vas i neprestano procesuira informacije. Kada provedete dan ili nedelju među ljudima koji se žale, koji isisavaju energiju, koji vode plitke razgovore i bave se spletkama, vaš mozak doživi “kratak spoj”.
Vi u nekom trenutku jednostavno shvatite da ste postali kontejner za tuđe mentalno smeće. Vaša socijalna baterija ne curi polako, ona kod vas u stotinki sekunde padne na nulu. To je onaj prepoznatljivi “klik” u vašoj glavi, kada osetite da, ako budete progovorili sa još jednim mediokritetom o vremenu ili politici, bukvalno ćete eksplodirati.
Sterilizacija prostora od ljudske gluposti
Kada taj trenutak konačno dođe, vaš beg u izolaciju je hirurški brz i nečujan. Vi se ne pravdate, ne izmišljate lažne izgovore. Jednostavno navučete roletne, okrenete ključ u bravi i isključite sve notifikacije na telefonu.
Taj prelaz u apsolutnu tišinu je za vas kao ulazak u sterilnu, hladnu operacionu salu. Tek tada, u mraku i tišini svoje sobe, vaš mozak dobija dozvolu da stane. Zvuk tišine za vas nije jeziv, on je za vas zaglušujuće prelep.
Samo tu, dok ležite i gledate u plafon, ili čitate neku fascinantnu, potpuno opskurnu knjigu koju niko drugi ne bi razumeo, vi čistite taj zatrovani prostor. Isključujete spoljašnje uticaje i odbacujete sva ona lažna pravila i dogme koje vam je svet taj dan pokušao da natovari na leđa.
Raskošna palata vaših vizija
Ono što je fascinantno jeste to šta se dešava dok se vi odmarate u svojoj “tamnici”. Ljudi misle da vi tu patite. Zapravo, onog trenutka kada vaš mozak preboli onaj prvi, jaki šok usled odvajanja od stresa, u njemu počinje da se stvara magija o kojoj obični ljudi mogu samo da sanjaju.
Kada se Vodolija izoluje, tu se zapravo kroje planovi koji menjaju istoriju. Vi u ta četiri zida, u apsolutnom miru, dolazite do svojih najvećih, najluđih, najisplativijih poslovnih i kreativnih vizija.
Vaša izolacija je vaša laboratorija. Dok su drugi u kafićima, pričaju prazne priče i piju svoje kafe trudeći se da budu viđeni, vi u svojoj trenerci, raščupani i izolovani, zidate temelje svoje nove kosmičke imperije. Vi iz tišine izlazite deset puta pametniji, spremniji i opasniji nego što ste bili pre nje.
Alergija na ljude koji ne znaju da ćute
Vaša potreba za samoćom definiše i vaš krug prijatelja, kao i vašeg potencijalnog partnera. Postoji jedno ultimativno pravilo za svakoga ko želi da bude deo vašeg bliskog, zaštićenog sveta: oni moraju znati kako se poštuje vaša samoća, pa čak i kada su fizički prisutni u istoj sobi!
Ukoliko vam se “prikači” partner koji konstantno traži pažnju, koji se duri kada želite da gledate u prazno ili vas guši pitanjima poput “o čemu razmišljaš” dok vi rešavate kvantnu fiziku u svojoj glavi, taj odnos je osuđen na brutalnu i brzu propast.
Vi pored sebe puštate isključivo onu osobu koja razume da tišina između vas dvoje nije znak neugodnosti ili nedostatka ljubavi. Onaj ko ume da sedi sa vama na istoj garnituri satima, ne progovarajući ni jednu jedinu reč, a da se pritom oboje osećate kao da ste imali najbolji razgovor u životu – taj osvaja vašu zaleđenu dušu za sva vremena.
Povratak među ljude sa novim štitovima
I tako, nakon nekoliko dana te vaše luksuzne, savršene hibernacije, dešava se vaš povratak. Nikada se iz izolacije ne vraćate slabi. Vi izlazite sa potpuno novim softverskim ažuriranjem, spremni da još jednom stanete na crtu ovom površnom i ograničenom svetu.
Svi oko vas vide tu promenu. Zračite jednom čudnom, nadmoćnom energijom. Ljudi se lepe za vas pitajući se gde ste to bili i šta ste radili. Oni osećaju da nosite neki novi uvid, neko novo rešenje u koje su spremni slepo da veruju.
Vaš povratak nije samo obično pojavljivanje; on je dolazak kralja ili kraljice u svoj zapušteni domen, koji je ponovo tu da svojim briljantnim, ludačkim idejama spase svet od njegove sopstvene, dosadne prosečnosti. A sledeći put kada se baterija istroši, vi vrlo dobro znate gde se nalazi vaša jedina prava baza.
Poruka Mastera
Draga moja Vodolijo, tvoja potreba da ućutkaš ovaj svet prepun buke, drame i neshvatljive prozaičnosti je tvoja najluksuznija supermoć! Nikada nemoj ni jednom jedinom čoveku na planeti da se pravdaš zato što ti je potreban odmor od njegove gluposti i zahteva. Samoća nije tvoj neprijatelj, ona je jedino mesto gde se ti zaista, suštinski susrećeš sa sobom i gde puštaš taj svoj genijalni duh sa lanca. Neka te nazivaju čudakom i vukom samotnjakom! Dok oni panično traže potvrdu u masi trudeći se da budu vidljivi, ti se vrati u svoju ledenu pećinu, napuni taj svoj super-kompjuter novim sjajnim vizijama i budi spremna da, iz čiste tišine, osvojiš ceo univerzum! Ostani tako božanstveno nezavisna!
