Krst neshvaćenog genija
Biti Vodolija znači živeti u svetu koji konstantno zahteva neka objašnjenja. Ljudi oko vas su navikli na kalupe. Oni funkcionišu po unapred ispisanim šablonima i očekuju od vas da igrate po tim istim, dosadnim pravilima. A kada shvate da vas ne mogu staviti ni u jednu kutiju, počinju sa ispitivanjem.
Njihova pitanja najčešće nisu zlonamerna, ali su toliko banalna, površna i promašena da vama doslovno izazivaju fizičku mučninu. Vaš um, koji operiše na potpuno drugoj frekvenciji, jednostavno nema strpljenja za objašnjavanje boja slepom čoveku.
Svaka Vodolija ima svoj tajni spisak pitanja na koja je organski alergična. Kada vam neko postavi jedno od njih, u vašoj glavi se pali onaj zloglasni crveni alarm. Hajde da ogolimo šta vas to tačno dovodi do ludila i zašto vaš ledeni pogled tada govori više od hiljadu reči.
1. “Zar ti stvarno baš ništa ne osećaš?”
Ovo je ultimativno pitanje koje slušate od rođenja i koje vas najbrže baca u stanje apsolutnog besa. Ljudi su navikli na dramu. Ako ne plačete, ne lomite čaše i ne pišete tužne statuse po mrežama, oni automatski misle da ste vi jedan bezosećajni, hladni robot operisan od ljubavi.
Prava istina je da vi osećate mnogo dublje od onih koji te svoje emocije razvlače po ulici. Vaš problem nije nedostatak emocija, već vaš intelekt koji odbija da dozvoli tim emocijama da preuzmu kontrolu.
Kada vas neko povredi, vaš genijalni mozak se uključuje kao odbrambeni mehanizam. Vi analizirate, racionalizujete i zaledite situaciju da biste preživeli. Pitanje “zar ništa ne osećaš” je zapravo uvreda za vašu neviđenu snagu da ostanete na nogama kada bi se svi drugi raspali.
2. “Zašto si nestao na tri dana, jesi li ljut?”
Još jedna stvar koju mediokriteti nikada neće shvatiti jeste vaša biološka potreba za apsolutnom izolacijom. Kada se povučete, ne odgovarate na poruke i ugasite telefon, ljudi odmah misle da su oni centar sveta i da ste vi ljuti na njih.
Vama tada dođe da vrištite od muke. Niste ljuti ni na koga! Vaša socijalna baterija se jednostavno ispraznila jer ste previše dugo slušali tuđe gluposti i upijali tuđu toksičnu energiju.
Vaša “pećina” je vaše lečilište. Vama je samoća potrebna kao kiseonik. Kada vas neko u tim trenucima opseda pitanjima zašto se ne javljate i nabija vam osećaj krivice, vi ga istog sekunda prebacujete u mentalni folder pod nazivom “energetski krpelji”.
3. “Kada planiraš da se smiriš i živiš normalno?”
Ako postoji reč koja u vama budi najcrnji, najčistiji inat, to je reč “normalno”. Kada vam rodbina ili poznanici postave ovo pitanje, misleći na to kada ćete naći dosadan posao od devet do pet, uzeti kredit i prestati da “ludujete”, vama se prevrće želudac.
Za vas je njihovo “normalno” zapravo smrtna presuda. Vi niste došli na ovaj svet da biste platili račune i umrli. Vaša duša vapi za inovacijom, slobodom i rušenjem pravila.
Na ovo pitanje najčešće ne odgovarate rečima. Samo im se cinično nasmejete pravo u lice, okrenete se i odete da uradite nešto još luđe, samo da biste im dokazali koliko je njihov ukalupljeni svet mali i jadan.
4. “O čemu razmišljaš dok tako ćutiš?”
Ovo vas redovno pitaju partneri kada primete da vaš pogled luta i da niste prisutni. Njima to deluje kao romantično pitanje, a vama je to čist pakao. Kako da objasnite prosečnom čoveku šta se dešava u glavi jedne Vodolije?
Vaš mozak je super-kompjuter koji istovremeno procesuirate deset različitih tema. U tom trenutku tišine, vi razmišljate o smislu kosmosa, secirate neku nepravdu na drugom kraju sveta i pravite strategiju kako da unapredite svoj život, a sve to dok u pozadini svira neka nasumična pesma.
Tražiti od vas da to prepričate je nemoguće. Zato u 99% slučajeva odgovorite sa onim vašim čuvenim “ni o čemu”, samo da biste sačuvali sebe od besmislenog objašnjavanja nečega što oni nikada neće razumeti.
5. “Šta ti zapravo želiš od ovog odnosa?”
Ovo pitanje obično dolazi na kraju krajeva, kada partner shvati da ne može da vas kontroliše. Oni žele definicije, žele etikete, žele da im obećate da ćete sutra biti tačno onakvi kakvi su oni zamislili da treba da budete.
Vi od odnosa želite samo jedno, a to je apsolutna, neprikosnovena sloboda da budete svoji. Želite nekoga ko vas neće gušiti, ko neće proveravati gde ste i ko se neće plašiti vašeg genijalnog uma.
Kada vas pritisnu ovim pitanjem, vi shvatate da suštinski nikada nisu razumeli ko ste vi. Vaš odgovor na to pritiskanje je najčešće pakovanje kofera – bilo onih fizičkih, ili onih emotivnih. Vi ne pravite kompromise sa svojom slobodom.
Poruka Mastera
Draga moja Vodolijo, svako to glupo pitanje koje ti postave je zapravo orden za tvoju posebnost! Ne dozvoli da te njihovo nerazumevanje izbaci iz takta, i nikada, ali baš nikada, nemoj da se pravdaš onima koji ne mogu da dobace do tvoje frekvencije. Tvoja hladnoća je tvoj štit, a tvoja tišina je tvoja moć. Neka traže objašnjenja, neka zovu to arogancijom i neka se zgražavaju nad tvojim izborima! Ti na tom svom tronu vrlo dobro znaš da mediokriteti uvek napadaju ono što potajno najviše žele da budu. Ostani ta neuhvatljiva, genijalna oluja, jer kosmos ne prima kopije!
