Fasada nesalomivog robota
Svi vas znaju kao onog neustrašivog buntovnika. Vi ste osoba koja bez problema skače u nepoznato, ruši tradicije i smeje se u lice autoritetima. Za okolinu, vi ste čelični robot koji nema slabu tačku i kog apsolutno ne zanima šta selo priča.
Vaša nezavisnost je legendarna. Ljudi vam se dive jer delujete kao da vam niko na ovom svetu nije potreban. Hodate uspravno, bacate onaj svoj čuveni ledeni pogled i ostavljate utisak osobe koja drži sve konce u svojim rukama.
Ali, kada se svetla ugase i kada ostanete sami sa svoja četiri zida, taj moćni robot skida svoj oklop. Ispod te ludačke hrabrosti kriju se dva ogromna, parališuća straha. Strahovi o kojima nikada niste progovorili ni sa najboljim prijateljem.
STRAH BROJ 1: Zlatni kavez i gubitak identiteta
Vaš apsolutno najveći, najcrnji strah jeste da ćete jednog dana postati “obični”. Pomisao na to da se budite svakog jutra u isto vreme, idete na isti, dosadni posao od devet do pet i klimate glavom šefu kog prezirete – vama bukvalno izaziva napad panike.
Vi se užasavate “zlatnog kaveza”. Bilo da je to brak u kom partner očekuje da mu polažete račune, ili savršen korporativni posao koji od vas traži da nosite odelo i ćutite. Vama to nije uspeh, vama je to smrtna presuda.
Klaustrofobija duše je vaš najveći neprijatelj. Čim osetite da vas neka situacija ili osoba “vezuje” i usisava vašu slobodu, vi dobijate nagon da srušite sve pred sobom i pobegnete na drugi kraj planete.
Emotivna omča oko vrata
Ovaj strah se najviše manifestuje u vašim ljubavnim vezama. Vi očajnički želite ljubav, ali se smrtno plašite intimnosti. Zašto? Zato što intimnost za vas podvesno znači gubitak kontrole.
Kada vam neko kaže “Ti si moj/a”, prosečan čovek bi se istopio od romantike. Vi? Vama se prevrne želudac. U vašoj glavi, ta rečenica zvuči kao zvuk zaključavanja zatvorske ćelije.
Zbog tog straha vi često sabotirate predivne odnose. Namerno pravite distancu, postajete hladni i terate ljude od sebe, samo da biste sebi dokazali da ste i dalje slobodni i da niko ne može da vas poseduje.
STRAH BROJ 2: Da ćete nestati bez traga
Ovo je onaj strah koji vaš ogromni ego nikada ne bi priznao. Vi stalno ponavljate kako vas ne zanima slava, kako vam nije bitno da li vas ljudi vole i kako ste sami sebi dovoljni. Ali to je samo vaša odbrambena maska.
Vaš najdublji strah je da ćete proći kroz ovaj život, a da nećete ostaviti apsolutno nikakav trag. Užasava vas pomisao da će vaše genijalne ideje, vaše vizije i vaš briljantni um ostati neshvaćeni i zaboravljeni.
Vi očajnički želite da promenite svet. Želite da budete zapamćeni kao neko ko je doneo revoluciju, ko je pomerio granice i ko je bio ispred svog vremena. Bauk prosečnosti je ono što vas budi u tri ujutru u hladnom znoju.
Nepodnošljiva težina neshvaćenosti
Dešava se da genijalni ljudi umru u bedi, potpuno odbačeni od društva, pa ih tek decenijama kasnije proglase velikanima. To je vaša noćna mora. Vi se plašite da ste toliko ispred svog vremena da vas ovi ograničeni umovi oko vas nikada neće shvatiti.
Zato vas onoliko boli kada vam se ljudi smeju dok im iznosite svoje ideje. Spolja ćete prevrnuti očima i reći “baš me briga, vi ste glupi”. Ali iznutra, vaše srce se kida jer shvatate da ponovo pričate zidu.
Vi ne tražite aplauz za svoj izgled ili svoj novčanik. Vi tražite da neko, samo jednom, iskreno razume vašu dušu i vašu ludačku, prelepu viziju budućnosti.
Zašto o ovome ćutite kao zaliveni?
Priznati ove strahove bi značilo priznati ranjivost, a vi za to niste programirani. Vaš mozak smatra da je pokazivanje slabosti isto što i davanje oružja neprijatelju u ruke.
Zato ćete radije umreti, nego što ćete nekom reći: “Plašim se da me nećeš voleti ako budem svoj” ili “Plašim se da moj život nema viši smisao”. Skrivaće se te sumnje iza debelih slojeva sarkazma, crnog humora i ledene tišine.
Vaš ego je vaš štit, ali on je često previše težak za nošenje. Zbog njega te bitke vodite potpuno sami, u onim gluvim noćima kada niko ne vidi da i genijalci ponekad plaču.
Poruka Mastera
Draga moja Vodolijo, to što imaš strahove ne znači da si slaba, već znači da si konačno živa! Biti genije u svetu proseka je đavolski težak posao, i sasvim je normalno da se plašiš da ćeš ostati neshvaćena. Ali poslušaj me dobro: tvoj trag je već neizbrisiv! Prekini da bežiš od onih koji te iskreno vole samo zato što misliš da će te ljubav okovati. Pravi ljudi te neće staviti u kavez, oni će leteti zajedno sa tobom! Skini taj ledeni oklop bar pred sobom, priznaj svoje demone i videćeš kako se istog sekunda pretvaraju u prah. Tvoja sloboda je u tvojoj glavi, i niko ti je ne može oduzeti!
